Црна Гора не мора да брине за будућност документарног филма, јер све више младих аутора његује ову форму која, иако не мијења стварност, успијева да је прозива, потказује, па и ставља на оптуженичку клупу, све задржавајући друштвену одговорност. То је оцијенио селектор селекције документарног филма, редитељ Владимир Перовић, који је казао да и овогодишња селекција у оквиру 38. Филмског фестивала у Херцег Новом поново потврђује да је кључна ријеч – квалитет.
-Можда та ријеч звучи излизано, али она подразумијева да документарни филм нађе праву сразмјеру између актуелности садржаја, његове друштвене релевантности, промишљености… и форме у коју га је аутор упаковао, казао је Перовић у изјави за ПР Центар.
Селекција документарног филма у оквиру ФФХН трајеће од 24. до 28. августа, а почетак пројекција заказан је сваке вечери за 21 час у башти Куће нобеловца Ива Андрића, која се већ неколико година уназад показала као сјајан амбијент за уживање у документарним филмовима и дружење са ауторима.
Током пет дана биће приказана 22 филма аутора из цијелог свијета, од којих 21 у такмичарској селекцији, и једна специјална пројекција – „Станић, стољеће“ редитеља Андра Мартиновића, филм о једном од највећих црногорских сликара, Воју Станићу, који је Херцег Нови бирао за свој дом.
Перовић је да појаснио да актуелност сама по себи није довољна да би филм био уврштен у селекцију.
-Може бити не знам како важан догађај на свијету, ако је осликан само репортерски, ако је урађен на начин који би могла да уради надзорна камера или случајно упаљена, изгубљена камера, то није за наш фестивал, навео је Перовић.
Према његовим ријечима, фестивал који он селектује прати правац модерног документаризма, онај који увијек укључује умјетничку димензију, појашњавајући да форма носи једнаку тежину као и сам садржај.
Подсјетио је да је током ранијих година у оквиру ФФХН, када би се за то указала прилика, правио тематске вечери, везане уз одређене мотиве – жене, планине, друштвене турбуленције.
-Ове године то нисам могао урадити, али то не значи да нема заједничких тема, додао је Перовић.
Казао је да је једна од највидљивијих тема која прожима овогодишњу селекцију јесте насиље.
-Од геноцида израелске државе над палестинском популацијом, али наравно не исказане директно кроз разарање и убијање, до „Мушког свијета” у Грузији у коме доминација традиционалних норми, наметнутих од мушкараца, а одржаваних од жена, просто стеже јединку да се не осјећа слободном, навео је Перовић.
Указао је да запажено мјесто у селекцији заузима и филм једног аутора из Србије, који на изузетно модеран, а истовремено тежак начин, промишља рат који му је био наметнут.
-Онда, рецимо, насиље над женама, гдје имамо два занимљива филма. Наша ауторка, сјајна Матеја Раичковић, и случајност је хтјела да се и једна словачка ауторка бави сличним проблемом, који обје храбро успијевају да артикулишу. Има ту још тема које се провлаче…, навео је Перовић.
Оцијенио је да су ове године млади аутори из региона показали високу умјетничку и тематску зрелост.
Поред Раичковић, Перовић истиче Алексу Бујишића као „нови глас црногорског документаризма“, а указује и на Зука Гарагића, младог аутора из Босне, који студира у Америци.
Казао је да су у селекцији и Илир Хасанај са Косова са филмом Радничка крила, као и Давид Лушићић из Хрватске који на занимљив начин промишља брод Галеб, симбол некадашње Југославије, и кроз њега даје фине реминисценције на ону лијепу земљу.
-Младих аутора је пуно и ја с поносом морам да кажем да Црна Гора, сем ово двоје који су на овогодишњем фестивалу, има заиста још неколико вриједних аутора који су или већ изградили своје име у документарном простору или га граде сигурним корацима, рекао је Перовић.
Документарни филм је, како је истакао, у посљедњих тридесетак година добио статус који му припада – признање да јесте умјетност.
-Он је то и био, да се не лажемо, још од Флахертyја, Вертова, Вигоа… Али је журнализам преовладао, посебно у западној документаристици, и ствар је до једне мјере банализована, сматра Перовић.
Упркос томе, савремени документаризам, или како га Перовић назива „креативни документарац“, није изгубио своју друштвену одговорност.
-Нису то премудровања умјетничка која разумије троје људи, него су директна обраћања друштву. Ту су прозивке, или што би Душко Ковачевић рекао, потказивања друштва – указивања на одређене негативности које у њему постоје, рекао је Перовић.
Документарни филм, како је појаснио Перовић, не може да нуди рјешења, „али постављањем милион питања и указивањем на проблеме, он буди друштвену свијест и позива на акцију“.
-Ако један антиратни филм пробуди свијест у једном човјеку да то на шта је он натјеран (изузимамо ослободилачке ратове) није добро, да он убија неког живог створа, тај документарни филм је постигао свој циљ. Ако један еколошки филм пробуди свијест у једном гледаоцу да однос према природи не може бити овако дивљачки како то чине корпорације, а богами и грађани, онда је наш циљ постигнут, филм је дјеловао, навео је Перовић.
Истакао је да документарац не може да мијења стварност, али може да је „поставља на оптуженичку клупу“.
-Са задовољством могу да кажем да млада генерација креће да ствара и да гради један диван простор, укључује се у велико братство документариста и креативног документарца. Мислим да Црна Гора за свој документаризам у будућности апсолутно не мора да брине, закључио је Перовић
Такмичарски програм документарног филма отвориће у недјељу, 24. августа остварење „Вибрације из Газе“ палестинског редитеља
Рехаба Наззала, „Селекција Чилеа“ италијанског редитеља Гиулиа Пациниа, „Трамонтана“ коју потписује шпански редитељ Мартí Мадаула Есqуирол, грчки филм „9:30“ чији аутор је редитељ Цонстантине Венетопоулос и њемачки „Земља мушкараца“ редитељског дуаМариам Бакацхо Кхатцхвани и Теимураз Цхкхвимиани.
Дан касније, 25. августа пред публиком у башти Куће нобеловца биће: „Плаво“, Ана Вијдеа (Румунија), „Радничка крила“ – Илир Хасанај (Косово), „Мјесто које зовем дом“ -Париса Аминолахи (Низоземска), „Галеб“ – Давид Лушичић (Хрватска) и „Само ако беба заплаче“ – Схадаб Фарооq (Индија).
У уторак, 26. августа на програму су: „Аутобиографија мог дијабетеса“,Матхеw Ланцит (САД), „Ритуал“, Микхаил Зхелезников (Русија, Израел), „Излаз кроз лудару“, Никола Илић (Србија, Швајцарска), „Лаванда“, Матеја Раичковић (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Мађарска).
За сриједу, 27. августа пред публиком ће бити још четири остварења: „Исповијест“, Ребека Бизубова (Словачка), „Храброст“ – Стар Базанцир, Јасмина Пусöк (Шведска), „Цвијеће стоји тихо, и свједочи“, Тхео Панагопоулос, Сцоттисх Доц (САД, УК), „Ипак, остаје“ – Арwа Абураwа, Тураб Схах (Алжир).
Посљедње вечери програма селекције документарног филма, 28. августа биће приказани: „Шапат који чујем“ – Алекса Бујисић (Црна Гора), „Анатомија изгубљеног звука“ – Зуко Гарагић (Босна и Херцеговина, Чешка, САД), „Љупки дует“- Азар Мехраби (Иран), и у вантакмичарском дијелу програма – „Станић, стољеће“ – Андро Мартиновић (Црна Гора).
Жири који ће одлучивати о наградама у оквиру такмичарске селекције документарног филма чине: Барбара Орлич-Счипула, организаторка филмских догађаја и предавачица на Универзитету у Кракову, Ајзак Најтс-Вошборн, филмски стваралац са Новог Зеланда, Валентина Јусуфхоџајева, филмска продуценткиња, директорка Националног филмског центра Молдавије и чланица Европске филмске академије, Божидар Калезић, редитељ и Марија Ивановић-Никичевић, новинарка и филмска критичарка, чланица Федерације филмских критичара Европе и Медитерана (ФЕДЕОРА
