На Данима музике синоћ је уприличен програм посвећен Милици Миладиновић, првакињи београдске опере која је поријеклом са Луштице, као и концерт оперских дива Боке у част оснивачице катедре за соло пјевање у Црној Гори Миреле Шћасни.
Иницијатива за изложбу потекла је од Александра Петровића, великог поштоваоца Милице Миладиновић, а идеја се реализовала захваљујући секретарки за културу и образовање Ани Замбелић Пиштало, Умјетничком савјету Фестивала као и Дејани Гајдаш, унуци Милице и Душана Миладиновића, која је такође члан Народног позоришта.
Милина Ковачевић из ЈУК Херцег Фест, подсјетила је да се прошле године навршило 100 година од рођења Милице Тројановић, Новљанке рођене у Београду, а ове године и 10 година од њене смрти. Како је казала Ковачевић, цијелог свог живота се враћала у родну кућу свог оца на Росама у којој је живјело седам генерација Тројановића.

-Њено поријекло, и домети њене умјетничке персоне за нас су били откровење, а ова изложба је само иницијација у обиље података о великој оперској умјетници, заслужној првакињи Народног позоришта у Београду. Из породичне архиве су одабране фотографије, из представа, из приватног живота, из сусрета са угледним личностима код нас и у свијету. Изложено је и неколико предмета које је Милица користила у представама. Поставку изложбе урадио је колега Борис Шуберић, умјетник који и сам има изложбу за неколико дана, и који је један од оних који истински уживају у томе да учествују у освјетљавању оваквих личности које доприносе угледу нашег града. Сарадник у истраживању и аутор текстова за фестивалску књижицу и ову поставку о Милици Миладиновић и породици Тројановић била је Витка Вујновић, која ће као новинар са даром за истраживање, са искуством и беневолентношћу, сигурно још радити на овој и сличним причама о људима који су живјели или још живе међу нама, а заслужују да буду упамћени, казала је Ковачевић.

Нагласила је да Милица никада није заборављала свој крај, учествовала је са супругом у прослави 80 година Градске музике, организовала са Мирославом Чангаловићем хуманитарни концерт у Београду за земљотресом погођен Херцег Нови…
-Обавеза је и привилегија културног круга сваке средине да непрекидно ради на упознавању јавности са дометима најбољих међу нама. Понешто ипак остане запретено, али не заувјек, казала је Ковачевић и закључила да „Новљани могу да кажу да се поносе оперском дивом Милицом Миладиновић којој су се дивили многи у свијету, која је пјевала Кармен са највећим тенором свијета, која је пјевала у Сикстинској капели, о којој је критика усхићено писала, која је била дио златне епохе опере у Београду и Југославији, у чију кућу породичну у Росама је долазио Патријарх српски господин Герман“.
-А овај фестивал и наша Установа чија мисија полази од афирмације локалних вриједности и сучељавања публике са врхунским културним и умјетничким вриједностима су захвални на прилици да у мјери својих капацитета допринесу једном оваквом пројекту, поручила је Ковачевић.
Унука Милице Миладиновић, Дејана Гајдаш казала је да је веома захвална свима који су учествовали у реализације ове поставке.
-Заиста сам ганута сјећањем и мјестом које је Херцег Нови пружио мојој баки, јер она је главну улогу у мом животу имала то шро је моја бака, што ниеј остала само прах и прашина у Алеји заслужних грађана или у некој архиви, него је то сада све доступно већем броју заинтересованих, казала је у емотивном обраћању Гајдаш и истакла да је Милици мјесто овдје јер је њено срце увијек било у Херцег Новом и на Росама.

-Росе и Херцег Нови су увијек били сигурна лука за цијелу нашу породици, одржавамо сјећање на сваког претка, укључујући и Милицу и драго ми је што то добија и шири оквир од нашег породичног, усменог предања. Драго ми је да та сигурна лука нсатвља да пружа уточиште сваком умјетничком стварању и да ће до дати импулс да се и остали значајни умјетници са овог поднебља овјековече, јер овај диван залив, ХН и Росе имају веома богату културу, казала је Гајдаш.
На концерту оперских дива Боке у част оснивачице катедре за соло пјевање у Црној Гори Миреле Шћасни, наступили су Милица Лалошевић, Милица Здравковић, Марина Цуца, Николина Томашевић и баритон Стеван Томашевић уз клавирску пратњу Ђура Познановића.

Умјетнички директор и селектор Фестивала Борис Краљевић подсјетио је на личности које су својим дјеловањем веома допринијели афирмацији квалитетног музицирања и промоцији града: Стева Прњата, Антуна Хомена, Ивана и Ђорђа Лазарова, Бруну Шпилер, Маргариту Лисенко, Ванду Дробњаковић, Мата Вучетића, Лазара Сеферовића, Илију Будеча, Драгана Ракића, Норберта Шимуновића, Абида Кустурицу, Јулиа Марића, Радована Паповића, Бранислава Најдановића, Милену Лучић… Списку, како је рекао, додаје градоначелника Стевана Катића и министарку културе и медија Тамару Вујовић.

-Мирела Шћасни- покретач на пољу културе у својој заједници, о чему свједоче пројекти које је реализовала у низу година, двије опере, мјузикл за дјецу, представа „Сан о Боки“, веома вољен херцегновски мјузикл, рад у клапама, са културним удружењем Авенир. Она је знаменита Новљанка, што је, иако није из ове средине, заслужила свим што је чинила и још увијек чини. О њој говори и импресиван број захвалних ученика, сјајних солиста и педагога, дипломаната и магистраната на престижним Академијама и Конзерваторијумима код гласовитих педагога, попут протагониста вечерашњег концерта, који су, уз изванредну сарадњу пијанисте Ђура Познановића, својој професорици приредили и посветили овај концерт, а, доста говори и број присутних пријатеља и поштовалаца на овом концерту, казао је Краљевић.
Подсјетио је и на Међународно такмичење пјевача „Бруна Шпилер“, чији је идејни творац Мирела Шћасни и које се одмах након првог такмичења, 2008. године, сврстало на мапу престижних пјевачких и музичких манифестација, који је, на жалост, након девет година укинут, а затим након петогодишње паузе настављен у Дому културе у Бијелој.
-Надам се, да ће се такмичење у најскоријој будућности вратити у Град, којем припада, под руководством оних, који су га учинили познатим и признатим, поручио је маестро Краљевић.
Мирела Шћасни је казала да је веома ганута програмом који је посвећен Милици Миладиновић али и њој, као оснивачици катедре за соло пјевање у Црној Гори.

– По броју публике види се да и они воле соло пјевање и оперску музику и дивно је да чујемо ове младе људе који немају баш често прилику да покажу свој раскошан таленат.
Истакла је да је током 35 година велики број ђака завршио соло пјевање, а бројни пројекти које је покренула су проситекли из жеље да сви ти млади људи изађу пред јавност, да их људи виде и чују.
Наредни програм у оквиру Дана музике биће уприличен сутра, у понедељак 14. Јула у Дворани Парк. Наступиће ансамбл Басонегро а публика ће имати прилику да чује извођење композиција Алта, Листа, Брамса, Озборна, Гарсије, Рабата, Пјацоле, Големовића, Гачевића…
Концерт почиње у 21 сат.