Поводом 28. октобра, Дана општине Херцег Нови и 77 годинa од ослобођења у Другом свјетском рату данас је у Дворани “Парк” одржана свечана сједница Скупштине општине, коју су увеличали бројни гости из земље и иностранства, црквени великодостојници све три конфесије, Војске Црне Горе, представници конзулата и амбасаде Републике Србије у Црној Гори, представници градова побратима и пријатеља, предсједници приморских општина и осталих црногорских, каo и општине Требиње, посланици и одборници, представници министарства здравља, Управе јавних радова Црне Горе.
Сједницу је отворио предсједник локалног парламента Иван Отовић који је подсјетио на значај датума који прослављамо али и на храбри чин оних који су се борили за слободу у Другом свјетском рату. Истакао ја да наши преци нису пристали да се повинују туђинској сили, већ су одлучили, као много пута кроз историју, да бране своја огњишта.
-И нису чекали слободу него су се борили и изборили за њу. Обавеза свих нас је да достојно чувамо успомену на све оне који су се кроз вијекове борили да очувају нашу вјеру, наш српски језик и обичаје – оно што представља срж бића сваког народа.
Он је истакао да је Херцег Нови град суживота и међусобног уважавања и потенцијала које треба развијати, aли да је овај град претходних деценија систематски занемаривала бивша власт.
-Имајући у виду новонастале промјене, увјерен сам да сада имамо прилику да заједно радимо на свеобухватном развоју нашег Херцег Новог тако што ћемо унаприједити путну и комуналну инфраструктуру, развијати туристичку понуду, подржавати локалне предузетнике, нарочито младе жене које желе да се баве предузетништвом, развијати сарадњу са локалним управама из окружења и шире, посвећено ћемо радити на привлачењу здравог капитала који ће омогућити отварање нових радних мјеста и пружити квалитетне услове рада, казао је Отовић и позвао да минутом ћутања одају поштовање онима који су дали животе за слободу.
Окупљање након двије године због пандемије коронавируса за предсједника Општине Стевана Катића је доказ да као друштво показујемо да одговорност, снажне везе међу људима и поуздано пријатељство могу да превазиђу све изазове.
Пандемија, по оцјени Катића, није омела Херцег Нови у реализацији пројеката који су од највећег значаја за град.
-Упркос изазовима, успјешно смо заокружили највећу инвестицију финансирану из буџета локалне управе у протекле три деценије – скоро 4 милиона еура вриједан пројекат изградње прве јавне гараже и новог трга испред зграде Општине, казао је Катић и додао да је тај дио центра града добио функционалност и нове, модерне обрисе, на корист и задовољство свих грађана и гостију Херцег Новог. Следећи корак у том правцу биће изградња аутобуске станице у Игалу. Завршен је пројекат приступне саобраћајнице, а у финалној фази је и главни пројекат и ревизија. Након комплетирања документације, у 2022. години ћемо ући у одабир извођача радова на изградњи овог значајног комплекса који је Новом потребан годинама, најавио је Катић.
Наредних дана, у сарадњи са Управом за јавне радове, како је истакао, очекују расписивање тендера за изградњу прве фазе главног пута на Луштици, вриједног око 12 милиона еура, за који је пројектну документацију израдила Општина.
-Завршили смо пројектну документацију за изградњу водоводне мреже на Луштици и очекујемо да током 2022. почну радови од историјског значаја за ово полуострво, рекао је предсједник Општине.
Кроз сарадњу са Управом за јавне радове до краја ове године биће започети радови вриједни око 700.000 еура за које су већ расписани тендери: изградња пасареле Бијелој, регулација водотока Немила код кружног тока, спајање насеља Зеленика на главни канализациони колектор и санација пута од Дома пензионера до магистрале, уређење локалне путне инфраструктуре, као и израда идејног рјешења и главног пројекта реконструкције задужбине Бошковић-Ђуровић-Лакетић у Србини.
-Пресудан значај за инвестиције које Херцег Нови чека деценијама, има сарадња локалне управе са влашћу на државном нивоу. Радује нас позитиван заокрет у односу према нашем граду и то што коначно можемо рачунати на помоћ и подршку Државе. Захваљујући тој промјени, у протеклој години ријешен је проблем који је дуго болио грађане Херцег Новог – укинута је путарина на дионици Мељине – Петијевићи. Учињени су кораци у правцу рјешавања два питања на која годинама указујемо – расписан је тендер за израду пројекта реконструкције старе школе у Србини и започета процедура за израду пројектне документације за изградњу школе у Игалу. За капитални буџет државе у идућој години кандидовали смо 17 пројеката вриједних више од 70 милиона еура, рекао је предсједник Катић.
Нагласио је да очекује од Државе и да убрза рјешавање питања Вектра Боке и Болнице Мељине, а локална управа је покренула бројне иницијативе током минулих година.
Предсједник је казао да су изграђени значајни туристички капацитети, те да се у наредном периоду очекује отварање још хотела који подижу квалитет понуде и позиционирају Херцег Нови високо на листи пожељних туристичких дестинација. Покренута је иницијатива за измјену Просторно-урбанистичког плана, која ће омогућити детаљнију разраду тог документа и отворити врата бројним пројектима.
Премда је пандемија изазвала кризу економије, Херцег Нови је, рекао је он, усвојио позитиван завршни рачун за прошлу и након 12 година ребаланс буџета за ову годину.
У минулој години, само у уређење улица, путева и стаза широм општине Херцег Нови уложено је више од милион и 200 хиљада еура.
-Херцег Нови се потврђује као управа која брине о дјеци и младима, мисли на старије и особе са инвалидитетом, представља партнера невладином сектору, улаже у васпитно-образовне установе и спортске колективе, рекао је Катић и најавио наставак реконструкције Спортске дворане у Игалу.
Он је истакао и да је Општина поржала пројекат инсталације балона на базену али и да је укључена у рјешавање проблема реконструкције базена Института Др Симо Милошевић. Радимо и на припреми пројектне документације и идејног рјешења новог стадиона Фудбалског клуба Игало са пратећим садржајима, најавио је предсејдник Општине као и уређење спортских терена и игралишта у Херцег Новом.
Симбол озбиљног рада на очувању културне баштине, посвећености развоју културних садржаја, као и предане сарадње са европским партнерима, по оцјени Катића, је реконструкција Куће Ива Андрића. Издвојио је и низ пројеката који су реализовани кроз финансирање из претприступних фондова: Авантуристички парк, Центар за посјетиоце на Канли Кули, а списак ће, каже бити допуњен ускоро новим пројектима који су започети: бициклистичка стаза а потом и полигона трасом којом је пролазио чувени воз Ћиро, топлификација Спортског центра, ново возило за Службу заштите и спашавања и набавка нове опреме за тврђаву Форте Маре.
-Широк је спектар активности које Општина Херцег Нови спроводи, а све оне имају заједничког именитеља – то су улагања у људе и за људе. Представља ми понос и част што су грађани то препознали и указали нам повјерење да овај град водимо у још једном мандату. Грифон није случајно ове године мотив на програму свечаности у част празника Херцег Новог. Ово митско биће је чувар штита на новом грбу града и детаљ са културног добра од националног значаја. Уз све то, грифон представља симбол мудрости, снаге, одважности и узлета. Нека то буду наше жеље за Херцег Нови и све у њему, закључио је предсједник Катић.
ОКТОБАРСКЕ НАГРАДЕ – РУЖИЦА ЗЕЛЕНИКА, ЉИЉАНА КРСТИЋ И ВИШЊА КОСОВИЋ И ПОВЕЉА ДРАГОЉУБУ ЂУРИЧИЋУ
Додијељене су три октобарске награде Херцег Новог и једна повеља, по одлуци жирија учијем саставу су били Бојана Смиљанић, Душанка Ковачевић, Ана Замбелић-Пиштало, Славица Божовић, Јованка Стојановић, Емина Хуић, Драган Јанковић и Владимир Косић, казао је предсједник жирија Никола Самарџић.
-Октобарска награда, као посебно друштвено признање за изузетне резултате у раду, стваралаштву и највиша достигнућа у области привреде, друштвених и других дјелатности, добили су: Ружица Зеленика за безусловни, предани и јединствени рад у Патронажној служби, Љиљана Крстић за значајан допринос у унапређењу положаја дјеце, младих ометених у развоју и лица са инвалидитетом, као и реализацији јавних политика у области инвалидности у Херцег Новом и Црној Гори и Вишеа Косовић за изузетан научни, философски и књижевни допринос. Жири је донио Одлуку којом се Драгољубу Ђуричићу постхумно додјељује Повеља Херцег Новог за животно дјело. Честитам добитницама Октобарске награде. Драгољубу нека је слава, казао је Самарџић.
Награде је уручио предсједник Општине Стеван Катић.
Добитиница Октобарске награде Ружица Зеленика казала је да је изузетна част добити такво признање. Она је испричала да је цијели радни вијек провела Херцег Новому – граду сунца, скалина и великог срца, да је несебично дала цијелу себе у животни позив, што јој се вишеструко вратило.
– Моја скромна порука свим људима који раде са дјецом: ако ми дозволите на смјелости, гледајте широм отворених очију, раширите руке са срцем на длану, према сваком дјетету. Волите их и храбрите и никад не заборавите да су дјеца најљепши бисери, најмириснији цвјетови и највећа богатства која дарује овоземаљски живот – поручила је она.
Уз честитке осталим добитицама Октобарскје награде, Зеленика се посебно захвалила Зорици Дракулић-Видаковић, Фондацији „Ива Бијелић“ и Добровољним даваоцима крви Херцег Нови, што су ме предложили за Октобарску награду, као и предсједнику Општине Стевану Катићу и предсједнику жирија Николи Самарџићу.
Добитница Октобарске награде философкиња Вишња Косовић је казала да се аудиторијуму не обраћа први пут ради неке награде, али да је данас први пут да се тим поводом обраћа у свом граду.
– Херцег Нови је мој завичај по избору. Како је Црњански рекао, „завичај је онај који изаберете“ и због тога посебно осјећам и гануће и усхићење. Све што је садржај човјековог живота и људске културе да би постало вриједност, предмет је човјековог вредновања. Награде требају бити најсуптилнији израз вредноваја човјековог рада и стваралаштва. Награђивањем се издваја оно награђено и даје му се привилегија узоритости. Тако настају селектоване вриједности, те тако схваћено награђивање вредносни је и морални чин, то посебно желим да нагласим. Зато је велика одговорност и на онима који награђују и на онима које награде примају. Само добро одмјерено и сазнајно утемељено и разборито награђивање, постаје вредносни чин и потврда високих културолошких стандарда. Захваљујем свима од срца, закључила је Косовић.
Љиљана Крстић награду је посветила својој дјеци, Драгани и Мирославу, који су остајали сами док је моралада обавља послове, али и дјеци са тешкоћама у развоју и инвалидитетом.
-Зато ову награду посвећујем њима. Ова награда је једна велика обавеза да се трудим и даље. Године пролазе али не дајмо се, идемо даље. Наилазе нови пројекти и када су ту са нама предстваници локалне управе као наше, који нам дају подршку и подстрек када нам је најтеже. Битно је да човијек никада не остане сам јер самоћа је најтежа. Једино тако, као тим, смо јачи и једино тако можемо да идемо даље. Сматрам да ћу имати воље, снаге, жеље да оправдам награду, казала је Крстић и поручила да су дјеца војска најјача.
Повеља Херцег Новог постхумно је доијељена Драгољубу Ђуручићу, а примила је његова сестра Љиљана Живковић.
По лијепој традицији, Секретаријат за културу и образовање бира најбољег студента завршне године студија са просјечном оцјеном 10 и додјељује му награду за најбољег студента Херцег Новог. Ове године то признање добио је Стефан Јаничић, студент шесте године Медицинског факултета Универзитета Нови Сад који у досадашњем раду има само десетке.
Награду је уручио предсједник Скупштине Иван Отовић.
Стефан Јаничић се захвалио на награди и томе што је он одабран.
-Надам се да ћу и будућности својим радом на најбољи могући начин представљати Херцег Нови. Срећан нам Дан ослобођења града, казао је Јаничић.
У умјетничком програму наступили су клапа Стари капетан и Дјечији хор Цвркутићи, а званице су имале прилику да погледају филм о реализованим пројектима у Херцег Новом између два празника, као и пригодне филмове о добитницима Октобарске награде и Повеље.
