Живјети у складу са природом, гледајући у звјездано небо, ослушкујући шум таласа, пратећи вијугаве струје и јурећи за добрим вјетром који пуни једра- вишевјековна је прича утиснута у генетски код Бокеља.
Генерације су живјеле од мора и на мору, пловећи свјетским меридијанима, али зов мора је увијек био јак, чак и када би жељни дома и породице боравили свега по пар мјесеци кући, до наредног испловљавања, па су и тај период проводили на мору, умирујући узбуркане мисли рибањем или гонећи унутрашње немире пуним једрима по заливу…
И сваки од њих ће без задршке рећи да су драгоцјени ти тренуци док прамац сијече таласе, конопи затежу једра, а груди се надимају морском аријом и срећом коју дијеле са драгим људима, са породицом и пријатељима, па тако све до наредног вијађа…
И приче многих Бокеља нижу се по том калупу, али је свака посебна, умијешена од пуно жеља, наде, вјере и љубави, горко-слатка и добро засољена морем, али јединствена и топла баш као и крув од девет кора.
Таква је и прича капетана дуге пловидбе у пензији Лазара Дабовића из Баошића, коју можете чути и видјети у новом издању емисије „Море и залеђе“, са Слађаном Рашо.
