Промоција монографије „Награђени просвјетни радници за животно дјело 2011-2025“, која је одржана синоћ у Дворани „Парк“ била је најљепша захвалница свим просвјетним радницима кроз више од три вијека образовања у Херцег Новом.
Аутор монографије која уз биографије награђених просвјетних радника садржи и кратак историјат школства и школских објеката у херцегновској општини је Оливера Доклестић, а прилог о учитељу Љубу Вуковићу написала је Снежана Вукићевић Чворо. Издавач је херцегновско Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.
Оцијенивши да је дјело важно не само за Херцег Нови него и проучавање образовног система у Црној Гори, секретарка Секретаријата за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало истакла је двије посебне вриједности у дјеловању херцегновске просвјете.
-Мени лично, а и професионално веома важна, је његовање младих талената кроз литерарни конкурс који сваке године организују. Други сегмент који је тема данашњег сусрета је да негдје оставимо траг и да се не забораве се сви они људи који су оставили снажан печат на култури и образовању у нашем граду. Херцег Нови заиста има чиме да се дичи како када говоримо о броју образовних установа на његовој територији, тако и када говоримо о значајним просвјетним радницима који су оставили дубок траг у култури и образовању овог града и чији ученици и данас заиста остварују сјајне резултате, поручила је Замбелић Пиштало.
Скоро заборављене називе, доња и горња школа, за данашње основне школе „Дашо Павичић“ и „Милан Вуковић“ вратио је у сјећање емотивним казивањем дугогодишњи замјеник директора у ОШ „Дашо Павичић“ Благо Радановић који се сјетио и ђака путника возом из Конавала, Суторине, Игала, братских школских сусрета, колега, времена другачијег од овог данас које дјеци нуди безброј изазова. Младим колегама је упутио поруку:
-Што више разговорајте са дјецом и остварујте сарадњу са родитељима. Кад нема образовање, народ нема будућности, казао је Радановић, захваливши ауторима уз жељу да нас обрадују неком новом књигом.
Један од рецензената књиге професорица Тамара Комар оцијенила је да је књига својеврсна шетња кроз вишедеценијску образовну историју наше општине.
-Нереално би било очекивати да су се међу корицама нашли сви људи који су дали допринос херцегновској просвјетној дјелатности. Нема разлога за љутњу јер ова вриједна књига може бити повод и подстицај за даља бављења културном историјом нашег града, казала је Комар и цитирала анонимног аутора „за уништење било којег народа не требају бомбе и ракете, потребно је само смањити квалитет образовања и дозволити преписивање и варање на испитима. Пацијенти умиру од таквих доктора, зграде се руше од таквих инжењера, новац се губи из руку од таквих економиста, правда нестаје поред таквих адвоката и судија. Крах образовања је крах једног народа“. Зато је ова књига важна јер говорећи о прошлости његује вриједности на којима ће почивати будућност, казала је Комар.
Књижевница Снежана Вукићевић Чворо подијелила је са бројном публиком сјећање на њене врсне учитеље и наставнике.
-Зато је било важно да и моја дјеца имају добре учитеље. Љубо Вуковић је научио многе генерације не само српски и математику. Та дјеца су постала људи и то са душом. Како заборавити скоро родитељску бригу Лаза Симовића и многих других из Херцег Новог. Дјеци треба омогућити више радости, и нама старијима. Почнимо од почетка, од малих њежности. Сјетимо се да смо сви ми заједно ту да их учимо добру и цијенимо оне који проводе вријеме са нашом дјецом. Свашта се може научити од дјеце, тек сада схватам ту малу тајну, која и није тајна за врсне учитеље и добре родитеље, казала је Вукићевић Чворо.
Документарно штиво које дубоко дира емоције – била је оцјена коју је монографији дала драматург Слађана Вујовић апострофирајући вријеме када су знање и стручност цијењени изнад свега.
-Не сматрам је само носталгичним документом о прошлим временима и њиховим тихим херојима просветитељима. Не сматрам је књигом коју ћемо прочитати, а затим одложити и заборавити. Сматрам је и чином ангажовања битног за тренутак у којем живимо и за будућност наше средине. Образовање младих је увијек био чин великог оптимизма и вјере, а данас је то више него икад. У томе нам ова књига помаже; да се подсјетимо правих вриједности и учимо од оних најбољих. Она инспирише да размишљамо о томе да морамо вратити вјеру и оптимизам у свијет просвјете, истакла је Вујовић.
Занимљив допринос промоцији дала је професорица књижевности, библиотекарка Јелена Ђоновић издвајајући наслове које имају у градској библиотеци посвећене учитељима. Само образовање може мијењати свијет додала је и ријечима свог оца, просвјетног радника објаснила колико је важан рад наставника, од оних добрих који објашњавају до врхунских који инспиришу.
-Наставник је професија која ствара све друге професије и ако некога треба ставити на пиједестал у друштву, извући га из полуанонимности то су просвјетни радници и учитељи прије свега, казала је Ђоновић.
Херцег Нови је увијек имао људе који су у њега улагали – задужбинаре, казала је професорица Гордана Булатовић, која и промовисану књигу придружује задужбинама.
-Ово књигу доживљавам као задужбину. Оливера је нашла начина да награди просвјетне раднике и у уводу истакне тај културни, образовни дио на којем су сви Новљани,који су могли радили, и показала то од Јосипа Троповића па до наших дана, казала је Булатовић.
Ауторка Оливера Доклестић понудила је кратак пресјек образовања и поменик школа у херцегновској општини истичући да за градске углавном знамо ко их је пројектовао али је и иницирала нову занимљиву акцију.
-Надајмо се да ће ова књига покренути акцију означавања школа у нашој општини знак културе сјећања, али као дио важне историје нашег града и цијеле наше општине, поручила је Доклестић.
Важна иницијатива која би потврдила, као што то чини ова монографија да просвјетна мисија јесте најљепша идеја коју носи људско друштво. Овом монографијом СПКД „Просвјета“, обиљежава 23 године активног рада у Херцег Новом. Програм је водила Драгана Влаовић, а вече су музиком обогатили Јелена Поповић и Новица Зечевић.
Добитници награде СПКД „Просвјета“ Херцег Нови су: Вера Тодорић 2011, Љубо Вуковић, Владо Сетенчић и Милан Хаџи Ристић за 2012, Вера Косић 2013, Душан и Ангелина Марић за 2014, Елизабета Миљевић 2015, Вида Јаничић 2016, Савица Перовић и Чеде Малавразић за 2017, Радмила Бедераћ за 2018, Чедомила Чеде Вукићевић и Саво Радановић 2019, Нада Одаловић за 2020, Вјекица Лаконић, Бранко Васиљевић и Винка Перишић Шаренац за 2021, Мира Фемић за 2022, Бранка Милошевић за 2023, Радомир Рајо Ковачевић и Јагош Росић 2024, Јованка Шкунца и Соња Ракић за 2025 годину.
