Пораст цијена у сектору мјешовите робе и исхране, према подацима Монстата, чак два и по пута снажније утичe на инфлацију, у односу на сљедећи узрок инфлаторних кретања, а то су трошкови становања и комуналија. Црна Гора трпи посљедицe неразвијеног домаћег производног сектора.
-Нарочито је седам и више пута регистрован раст трошкова за исхрану у односу на друге артикле у сегменту трговине мјешовитих и других роба, коментарисао је гостујући у Новском јутру, директор Управе локалних јавних прихода Милован Баждар:
Он сматра да Црна Гора трпи посљедицу неразвијеног домаћег производног сектора. Према његовом мишљењу, неопходно је заштитити властиту производњу и максимално је подржати. У овоме је важна заштита од нелојалне конкуренције увозних артикала.
Један од проблема у нашој држави као и региона је одлазак образовног кадра у иностранство, углавном у Западну Европу, тражећи боље услове за рад, веће плате.
– Одлазак кадра ствара дефицит квалитетне радне снаге, тако да се држава мора позабавити и проналазити начине како да заустави одлив радника у разним гранама дјелатности, посебно оних које су тражене на тржишту. Мора се извршити једна озбиљна анализа и предложити мјере и активности, како би се људи мотивисали, посебно у неким важним сегментима који могу допринијети и извозу Црне Горе и у том смислу проблема платног дефицита, што би утицало и на БДП. Имамо, рецимо IT сектор гдје Црна Гора може да да значајно подстицаја, навео је Баждар.
У реализацији државног буџета ове године остварен суфицит.
– У смислу прихода, остварно је значајно више него што је планирано. Остварен је за 20 одсто пребачај буџета у односу на план за првих девет мјесеци. Међутим, од укупног буџета једва је шест одсто отишло за капитални сектор. Морамо се питати, колико нам је јавна потрошња. У тој причи како се супротстављати инфлацији ово је веома важан сегмент. Већ низ година је пракса да нам је превелика јавна потрошња. Имали смо константно висок јавни дуг у односу на БДП који је ишао 85 и 90 одсто, па је крајем прошле године спуштен на ниво око 70 одсто, навео је Баждар.
По критеријуму Мастрихта, које је поставила Европска Унија, за своје земље развијене економије, да би висина јавног дуга морала да износи максимално 60 одсто у односу на БДП.
– Мање државе са слабијим приступима финансијским ресурсима и са већим трошковима одржавања буџета, би требале имати још оштрије критеријуме , још ниже те факторе, што код нас није тај случај. Сада имамо негдје 67 одсто БДП, можда за 10 одсто више него што је неки праг којим се прелази у ризичну зону, каже Баждар.
Буџет Општине Херцег Нови након ребаланса требало би да износи близу 25 милиона еура, у односу на планираних 22 милиона.
– Заиста треба закључити да је ова 2023. година, потврдила тај јако добар тренд који се реализовао прошле године и наставља ове. Општински буџет је дефинитивно у садашњем систему рада одржив и јако ефикасан у погледу реализације прихода. Првобитно смо планирали око 22 милиона еура, а сада је то 24 милиона и 600 000 еура, што је значајно повећање, оцјењује Баждар.
Баждар сматра да су приходи и већи у односу на структуру прихода:
– Ми смо у примицима имали планиране кредите, близу два милиона еура, а ребалансом смо их спустили на 800 000 еура. Властити приходи су снажнији у односу на раније године, близу 16 милиона еура. Уступљени прихода су значајно порасли, то су првенствено порез на доходак физичких лица и порез на промет непокретности, напомиње Баждар.
Подсјећамо, на 16. редовној сједници Скупштине Општине Херцег Нови која је заказана за сриједу, 1. новембра прве двије тачке се односе на Предлог Завршног рачуна Буџета Општине Херцег Нови за 2022. и Предлог Одлуке о измјенама и допунама Одлуке о Буџету Општине Херцег Нови за 2023. годину.
