Митрополит црногорско-приморски Јоаникије одржао је синоћ у храму Светог Спаса на Топлој предавање на тему „Света Земља у нашим срцима.“ Од 9:00 сати Митрополит ће служити Свету архијерејску литургију у храму на Топлој.
Ово предавање било је прожето живим примјерима истинског покајања, светитеља који су се подвизавали на благословеној и освећеној палестинској земљи. Света Земља освећена је Спаситељевим стопама, Његовим спасоносним страдањима и васкрсењем, због чега она привлачи многе неком чудесном благодаћу, казао је Јоаникије.
-Такво искуство имамо и ми са светим мјестима и код нас, а камо ли у Палестини гдје је Господ та мјеста обиљежио својим животом, рекао је Митрополит и подсјетио између осталог на Гору кушања, на којој сада „некако и сами осјетимо да ту и даље није баш лако опстати“.
Указујући на сва благословена мјеста Свете Земље, Високопреосвећени Митрополит је нагласио да читајући у ове дане поста Покајни канон Светог Андреја Критског, можемо на један тајанствен начин ходочастити овим чудесним мјестима и доживити њихову силу, иако тијелом ту нисмо присутни.
-Међутим, уколико нам се и отвори пут да походимо таква мјеста, то никако не смијемо чинити без посебног страха Божијег и љубави. Многи наши свети преци су сматрали за посебну милост и благослов, када их Господ удостоји да ходочасте Светом Земљом, напомиње Митрополит и додаје да је ту прије свих наш Свети Сава. Не само да је походио Свету Земљу, него је даривао многе манастире, враћао дугове манастирима који су били јако угрожени и обнављао духовни и монашки живот у њима.
Бригу о светињама Свете Земље пројављивали су и други наши светитељи, патријарси и епископи, подсјећа Митрополит и напомиње да „никако не смијемо заборавити да су српски монаси преко сто година држали манастир Светога Саве Освећеног“, те још дуже „управљали и манастиром Светога Архангела Михаила поред храма Васкрсења Христовог“.
У наставку предавања, Митрополит Јонаикије је указао на могућности које нам је Господ подарио. Наиме, могуће је да „на духован начин будемо присутни у Светој Земљи, као што може бити, нажалост, да неко ходочасти по Светој Земљи, али да не доживи изнутра ту духовну благодат, јер се није духовно припремио“. С тим у вези, Митрополит подсјећа да је вриједно помена, то да су наши стари преци знали „да се добро припреме прије него што оду у Свету Земљу на хаџилук“. Они су знали да посте неко вријеме пред одлазак, да се исповиједе и поразговарају са неким о томе шта све могу обићи, али су знали као и наши честити преци, да издвоје, припреме с љубављу и оставе по неки пролог.
-Дивно је када наши људи помажу Свету Земљу и „тиме показујемо бригу о нашим коријенима. Наши коријени нису само оно што имамо у националном погледу, већ и оно што имамо у духовном погледу“, а управо ти духовни корјени јесу и претежнији. Јединство Православне вјере и припадност једној Цркви као истинској породици, осјећамо не само када походимо Јерусалим, већ и када ходочастимо и походимо светиње других помјесних црквава. Одемо у Русију, одемо у Бугарску, Грузију, Румунију и обогатимо се свуда, зато што је то једна вјера, једно је богослужење, једна Литургија, исте су Свете Тајне, иста је и духовност, иако она има неке националне ознаке, због језика, због различитих предања, али је то исто богатство велико, закључио је Митрополит.
Он је поручио да смо призвани „да се обогатимо нашим разликама, јер оне могу да допринесу богатству нашега живота, ако смо у љубави“.
Извор: Српска православна црква топаљско херцегновска
