Са само 13 година један вриједни, марљиви, свестрани основац постиже тако много тога, било да је ријеч о успјеху у школи, рецитовању или учешћу на конкурсима гдје остварује сјајне резултате, или фудбалу, али и фолклору. Све то стане у једном малом бићу које се зове Милош Богдановић.
Нови успјех остварио је прије пар дана када је освојио треће мјесто у држави у рецитовању, у категорији ученика од шестог до деветог разреда. Његова менторка проф. Рајана Врбњак и он, спремали су пјесму Мирослава Антића „Невероватна морска песма“.
У емисији „Звонце“ РХН открио нам је да није презадовољан, надао се највисочијем постољу, али да није мало бити трећи у држави.
– Поносан сам јер сам двоструки првак општинског такмичења, а државног такмичења није било прошле године због тадашње епидемиолошке ситуације. Било је мало треме, али био сам сигуран у себе. Моји родитељи и сви остали су ми казали да је битно учествовати, а побједа ће бити. Био је то предиван осјећај представљати своју школу „Илија Кишић“ и град на државном такмичењу и за мене је то била велика част и успјех.
Захтјевну Антићеву пјесму спремао је са својом менторком проф. Рајаном Врбњак.
– Када са њом радим, све иде лакше па нам није требао дуго да се спремимо, скратимо пјесму. Лако памтим стихове, то је дар који ми је прешао од мајке, каже Милош и поручује другарима да то није ништа тешко, само је битно да нема треме и онда се лакше изађе на позорницу.
Херцег Нови је први пут имао представнике на државном такмичењу у рецитовању, а уз Милоша у Беранама су биле и Сара Славић, ученица ОШ Милан Вуковић и Владана Илић, гимназијалка СМШ Иван Горан Ковачић. Опширније о томе прочитајте ОВДЈЕ.
Милоша већ у четвртак очекује велики догађај у Београду када му награду за освојено прво мјесто на конкурсу Српске књижевне задруге „Бескрајно плаво коло“ уручује Матија Бећковић.
– Писао сам причу о породици и породичним вриједностима, а породица је основ и темељ мога живота и свега што постижем. Награду ми уручује академик Матија Бећковић у свечаној сали СКЗ у Београду. Постоји велика позитивна трема, али и туга што мој Ђед, митрополит Амфилохије, неће бити са мном у сали, а сви знају да су он и гдин Матија били пријатељи. Због тога је трема веће, а емоције помјешане.
Уз додјелу, Милош ће публици поклонити рецитацију „Онај бистри дјечак“.
– То је пјесма која је посвећена митрополиту Амфилохију, а написао је Матија Бећковић.
Као једини представник Црне Горе, Милош је и ове године успио да буде међу најбољима и отпутује за Крф гдје је ишао „Стопама наших предака“ као члан сада девете генерације дјеце која учи о историјским дешавањима у Првом свјетском рату.
– Већ другу годину за редом идем стопама наших предака и изнова се поносим њима. Путовање је трајало 18 дана. Ако стојите изнад Плаве гробнице и рецитујете Пркосну пјесму, као што сам урадио, то је онда неописив осјећај. Најемотивнији тренутак ове године за мене је био када сам добио ту част да у име породице Радовић, која је била поред мене, у Српској кући брату Жељку уручим гусле на којима је гуслао митрополит а припадале су његовом дједу војводи Мињи Радовићу. Ово путовање, у поређењу са другим, се разликује по свему, од осјећаја па на даље. Оно је магично, чудесно, то су мјеста која никада нећу заборавити и увијек им се враћати, казао је Милош и додао да је још једно благо одласка на Крф стицање нових пријатеља па му је срце пуније.
Овог љета постигао је још нешто, па је овај мали Делија био на тренинзима у Црвеној звезди, на позив тамошњих тренера.
– Вратио сам се кући, али моје срце је на Маракани. Надам се да ћу једног дана имати част да заиграм као првотимац на том стадиону. То је неописив осјећај, предиван бити на Маракани. Са њима сам тренирао 17 дана.
Не плете он само на фудбалском терену, већ и у сали КУДа Илија Кишић гдје игра фолклор.
– Волим фолклор због игре, традиције, пјесме и дружења. Тренирам два пута седмично. Наши кореографи Никола Коровић и Катарина Накићеновић нису само тренери него и наши пријатељи, а сви ми у КУДу живимо као велика породица. Зато позивам све да нам се придруже.
Открива нам да га у свему прати и брат Милан за којег каже да је „најбољи брат на свијету и највећа подршка“, као и мајка и тата који су увијек уз њега и без којих не би постигао ништа.
Фудбал, писање, рецитовање, дружење испуњавају његов живот и то је оно чему ће се посвећивати и даље, на путу до остварења сна.
– Мој сан је да постанем познати фудбалер и то је оно чему сваког дана стремим, казао нам је Милош, а снови знају да постану јава, ако их снажно желиш и за њих се бориш!
