Употреба алкохола представља један од водећих фактора ризика по здравље с изразитим утицајем на смртност и оболијевање. Сваке године 2,6 милиона смртних случајева приписује се алкохолу, при чему су мушкарци у значајно већем ризику у односу на жене. Већина смртних исхода повезаних с алкохолом односи се на незаразне болести, првенствено кардиоваскуларне и малигне болести, али значајан дио морталитета чине и повреде и заразне болести, саопштено је из Института за јавно здравље поводом 1. априла, Међународног дана борбе против алкохолизма.
Посебно забрињавајуће су посљедице конзумације алкохола међу младима. У популацији узраста од 20 до 39 година, чак 13% свих смртних случајева може се повезати с алкохолом. Када је глобална потрошња алкохола у питању, седам од десет земаља с највећом потрошњом по глави становника припада европском региону Свјетске здравствене организације.
Ефекти конзумације алкохола не утичу једнако на све друштвене слојеве и додатно продубљују здравствене неједнакости. Особе из социјално угрожених група имају веће стопе смртности и хоспитализација повезаних с алкохолом, јер су посљедице по здравље озбиљније у овој популацији у поређењу с имућнијим конзументима.
Алкохол значајно доприноси развоју широког спектра болести и стања. Он је потврђени узрочник преко 200 различитих обољења, док најмање 30 њих, попут алкохолне болести јетре, феталног алкохолног спектра поремећаја, алкохолног панкреатитиса и тровања алкохолом, не би постојало без његове конзумације. Токсични метаболити алкохола, попут ацеталдехида и сирћетне киселине, ремете ћелијски метаболизам и оштећују виталне органе, укључујући мозак, јетру и срце, што временом доводи до озбиљних функционалних и органских оштећења.
Посебну забринутост изазива улога алкохола у настанку малигних болести. Од стране Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ), класификован је као канцероген Групе 1. Преко 200 милиона људи широм свијета изложено је повећаном ризику од развоја рака због употребе алкохола који је одговоран за 4,4% дијагностикованих карцинома и 401.000 смртних случајева годишње.
Поред физичких посљедица, алкохол има и снажан утицај на ментално здравље, повезан је с депресијом, анксиозношћу и емоционалном нестабилношћу. Такође, доприноси насиљу у породици, смањеној радној продуктивности и нарушавању социјалних односа.
СЗО наглашава да не постоји безбједан ниво конзумације алкохолних пића. Свака унијета кап представља ризик по здравље, а дугорочне посљедице обухватају широк спектар физичких, менталних и друштвених поремећаја. Студије које сугеришу могуће заштитне ефекте често не узимају у обзир све релевантне факторе, док тренутни научни подаци не показују постојање прага испод којег се не јављају штетни ефекти алкохола на здравље.
Кључно је континуирано подизање свијести јавности, спровођење превентивних мјера и креирање дјелотворних јавноздравствених политика с циљем смањења штетних посљедица конзумације алкохола. Истакнуте здравствене информације о повезаности алкохола и рака на етикетама алкохолних пића, оснаживање здравствених радника кроз стручне едукације које би им омогућиле да с повјерењем информишу пацијенте о овим ризицима, као и повећање опште свијести у друштву о овој важној теми су најзначајније препоруке за смањене утицаја алкохола на здравље, закључено је у саопштењу Института за јавно здравље.
