У ОШ „Илија Кишић“ обиљежили су Међународни дан књиге – 23. април уз омаж једином нобеловцу са ових простора, писцу Иву Андрићу, наведено је у саопштењу из ове образовне установе.
– Прошло је осам деценија од најважније године за нашу књижевност у двадесетом вијеку, када су објављена три епохална дјела Ива Андрића – четири стотине година дуга вишеградска хроника „На Дрини ћуприја“, затим антиколонијални роман са врло актуелном темом на просторима који Андрића читају у оригиналу „Травничка хроника и „Госпођица“.
Други свјетски рат Андрић проводи пишући и дијелећи судбину народа у окупираном Београду. У том периоду ништа не објављује, јер сматра да док рат траје, писац има право да се појави само у читуљи. Он пише и свом издавачу (СКЗ) да у ратним околностима не објављују његове приповијетке. Ето, то је прави андрићевски разлог што су 1945. објављена његова три велика романа и што Дан књиге овог 23. априла 2025. посвећујемо Андрићу.
Захваљујући Андрићу, увијек и изнова, генерације младих читалаца схватају да ни у чему што нам се дешава нисмо сами. У приповијеци „Деца”, по којој се зове његова збирка о вјероватно најзначајнијем периоду људског живота – дјетињству, читамо: „Мали људи, које ми зовемо деца, имају своје велике болове и дуге патње, које после као мудри и одрасли заборављају. Управо, губе их из вида. А кад бисмо могли да се спустимо натраг у детињство, као у клупу основне школе из које смо давно изишли, ми бисмо их опет угледали. Тамо доле, под тим углом, ти болови и те патње живе и даље и постоје као свака стварност.“
Цитат показује да је сваки велики умјетник, у свом дубоком разумијевању људске природе, не само претходник будућих научних сазнања, него и њихов гласник и алегорични творац, изумитељ. Један од примјера за наведено је и свјетски бестселер из области психологије, објављен 2015, „Дете у теби мора да пронађе свој завичај“, ауторке Штефани Штал. Интересантно је и да Јасмина Ахметагић у својој студији „Књига о Андрићу“, дословно успијева примјенити поставке аналитичке психологије швајцарског психијатра и психоаналитичара Карла Густава Јунга, при анализи Андрићевих књижевних ликова.
То су неки од разлога због којих смо Дан књиге 2025. у ОШ „Илија Кишић“ посветили једином добитнику Нобелове награде (1961) са ових простора. Обиљежавању је претходило индивидуално истраживачко упознавање са пишчевом биографијом, читање Андрићевих приповиједака, уочавање и биљежење турцизама из збирке приповиједака Деца, радионица „Мали људи које зовемо д(ј)еца“, прављење плаката „Књига“, креирање видео записа, те квиза „Нобеловац“, који је као и Препоруке за читање припремила ученица 9. Разреда, Татјана Вуковић.
Програм поводом Дана књиге, који је осмислила професорица српског језика и књижевности Тамара Комар, као и припреме које су му претходиле, показали су да Андрић и његово дјело подстичу на стварање. Ученици су радили у складу са својим тренутним способностима и према личним афинитетима.
Говорили смо о Андрићу да бисмо га читали поново и по ко зна који пут, јер сваки пут пред читаоцем се отвара перспектива која му је у претходном читању промакла – наведено је у саопштењу ОШ „Илија Кишић“.
