Предавањем „Будућност музеја у контексту друштва које се убрзано мијења“ које је одржала кустос Јасмина Житник и омогућавањем бесплатног обиласка Градског музеја на Топлој и Дома старог капетана Штумбергера у Баошићима, Јавна установа „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“ у сарадњи са Министарством културе и медија Црне Горе обиљежили су Међународни дан и Ноћ музеја.
Тема овогодишње манифестације је „Будућност музеја у контексту друштва које се убрзано мијења“, а фокус је на начину на који музеји могу да утичу и допринесу савременим друштвеним, технолошким и промјенама које се односе на животну средину.
На ову тему, синоћ је у башти Градског музеја на Топлој, предавање одржала кустос Јасмина Житник, које се како је истакла „заснива на одређеној литератури и примењује најновија размишљања на своју „студију случаја“: градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“.
– Нове тенденције у музеологији су двојне. С једне стране, потреба за већим учешћем посјетилаца конзумената баштине, њихов допринос у „кустосовању“ збирки из чега, са друге стране, произилази колективно меморисање. Није више довољно да музеј пасивно чува и обрађује своју збирку. Потребан је „дијалог“ са посјетиоцима, да они више доприносе општој слици прошлост-садашњост-будућност, да збирку обогате својом меморијом и својим причама, као и да активније перципирају понуђено, мање кроз пасивно читање материјала, а више кроз сопствени избор тема и проактивно деловање. Кустоси су у положају данас да напусте своје искључиво право на презентацију и тумачење знања, а више су потребни у теорији друштва и учења, конструктивистички модели, где се постављају питања, траже одговори и долази до заједничког рјешења.
Житник је подсјетила је да је виртуелној презентацији снагу дала Ковид криза.
-Градски музеј Мирко Комненовић има сајт, ФБ профил и виртуелну презентацију чиме настоји да стигне савремене тенденције у презентацији баштине. То је и спасоносно рјешење за све којима је приступ музеју и Музеју Штумбергер отежан. Данас је могуће виртуелно путовати свијетом и виртуелно обићи готово све музеје. Но питање у музеологији које се поставља јесте: губе ли тиме музеји нешто од сопственог интегритета као храмови културе и баштине и какво рјешење пронаћи које би избалансирало са једне стране виртуелну презентацију, са друге физичко тијело музеја са збиркама. ФБ презентација свакако доприноси интеракцији кустос-музеј-посјетилац, јер публика може да активно кореспондира са музејским стручњацима. У том смислу размишља се и о популаризацији музеја који би требало да тежи да буде мјесто и информације и забаве. Мјесто које ће бити радо посећено као тачка на мапи, поново и поново, истакла је Житник.
Оно што у основи свих музеолошких теорија постоји је огроман значај музеја не само у њиховој основној дјелатности преношења знања, већ и у комплетном развоју заједнице и друштва, казала је Житник.
-С једне стране, овде је такозвана „музеализација“ града, са друге стварање бренда. „Музеализација“ града односи се на стварање мреже градских музеја који се лако могу наћи на мапи града и укључити у туру посјете, обиласка. Са друге, музеј постаје бренд једне средине и друштва и као такав има снажан утицај на културни и просвјетни живот града. Чини се да је потребно, у том смислу, поставити у граду на више мјеста интерактивне мапе са мапом музеја, али и причу о историји града и баштини, односно, извести музеј из оквира предвиђене зграде и формирати врсту музеја на отвореном. Музеј би, тако, требало да буде оно што нас окружује, што је око нас и поред чега се пролази свакодневно. Култура и размишљање о баштини требало би да буде широко доступне јер без мисли о прошлости садашњост је тешко спознати, камоли будућност.
Подсјећамо, Међународни дан музеја је манифестације која се на глобалном нивоу организује под покровитељством Међународног музејског савјета, са циљем наглашавања трансформативне улоге коју музеји имају у савременом друштву.
