Употреба алкохола представља један од водећих превентабилних фактора ризика за оболијевање и прерану смртност на глобалном нивоу. Према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО), конзумација алкохола одговорна је за приближно 2,6 милиона смртних случајева годишње. Већина смртних исхода повезана је с незаразним болестима, првенствено кардиоваскуларним и малигним обољењима, док значајан удио чине повреде и заразне болести. Мушкарци су у знатно већем ризику од штетних посљедица алкохола у односу на жене.
Посебно забрињава утицај алкохола на здравље млађе популације. Процјењује се да је у старосној групи 20-39 година око 13% свих смртних случајева повезано са конзумацијом алкохола, што указује на његов значајан допринос прераној смртности у радно способном и репродуктивном периоду. Европска регија Свјетске здравствене организације и даље биљежи највиши ниво потрошње алкохола по глави становника у свијету.
Алкохол доприноси развоју више од 200 различитих обољења, док најмање 30 њих не би постојало без његове конзумације. Токсични метаболити алкохола оштећују виталне органе, укључујући мозак, јетру и срце, доводећи до озбиљних функционалних и органских поремећаја. Његову канцерогену улогу јасно је потврдила Међународна агенција за истраживање рака, а процјењује се да је одговоран за 4,4% свих новодијагностикованих малигних болести.
Поред физичких посљедица, конзумација алкохола значајно утиче на ментално здравље и социјално функционисање. Повезана је са повећаним ризиком од депресије, анксиозности и насиља, као и саобраћајних незгода, смањеном радном продуктивношћу и нарушавањем породичних и друштвених односа.
Савремене јавноздравствене препоруке указују да не постоји безбједан ниво конзумације алкохола, јер се ризик по здравље јавља већ при ниским нивоима уноса. У циљу смањења његове употребе, СЗО је усвојила Глобални акциони план за период 2022-2030, којим се предвиђа смањење потрошње кроз мјере као што су повећање цијена алкохолних пића, ограничавање доступности и маркетинга, унапређење контроле вожње под утицајем алкохола, као и развој програма раног откривања и лијечења поремећаја употребе алкохола.
Смањење употребе алкохола захтијева континуирано подизање свијести јавности, јачање здравствене писмености и спровођење ефикасних јавноздравствених политика. Свеобухватан и мултисекторски приступ, који укључује здравствени систем, образовне институције, законодавне органе, локалне заједнице и медије, кључан је за смањење здравствених, социјалних и економских посљедица и унапређење здравља становништва.
Поводом 1. априла – Међународног дана борбе против алкохолизма, Институт за јавно здравље Црне Горе, у сарадњи са НВО ЦАЗАС и Медицинским факултетом, реализује едукативне активности намијењене студентима медицине, као наставак дугогодишње сарадње усмјерене на подизање свијести о штетним ефектима алкохола и његовим здравственим и социо-економским посљедицама. Овогодишње активности фокусиране су на студенте Медицинског факултета као важну циљну групу у промоцији здравих стилова живота и превенцији болести.
У складу с препорукама СЗО, нагласак је на оснаживању будућих здравствених радника да стручно указују на ризике повезане с конзумацијом алкохола, уз унапређење знања и компетенција већ током образовања. У контексту поруке СЗО поводом обиљежавања Свјетског дана здравља „Наука у фокусу“, посебна пажња усмјерена је на приближавање савремених јавноздравствених сазнања студентима, као и на разумијевање ширег друштвеног и комуникацијског оквира употребе алкохола.
