Предсједник Ватерполо пливачког савеза ЦГ Ђуро Марић казао је да је репрезентација направила искорак у односу на прошло љето.
-Ближи смо селекцијама из групе од шест најјачих, недостаје нам још искуства, али растемо, то је евидентно”, казао је за сајт Ватерполо савеза и додао да је штета што наша селекција није успјела да се пласира на завршни турнир у Лос Анђелесу.
Турнир у Подгорици био је почетак захтјевне и изазовне, предолимпијске године, у којој “ајкуле” имају два велика такмичења – европско и свјетско првенство.
-Париз 2024. је наш ултимативни циљ. Подсјетићу да је ватерполо селекција једина која је четири пута учествовала на Олимпијским играма, жеља нам је да наставимо низ. Биће тешко, а вјерујем да ћемо успјети. Одлазак у Париз био би велики успјех наше селекције. Савез ће урадити све да осигура најбоље могуће услове на путу до тог циља”, рекао је Марић.
На питање да се зна да није лако обезбиједити логистичку и финансијску подршку, Марић је нагласио да добијена средства из државног буџета су мало већа него прошле године. Нису, наравно, довољна, значајно су мања од средстава којима располажу савези са чијим се селекцијама у базенима такмичимо. Цијенимо, међутим, да је то оно што је држава у овом тренутку могла да обезбиједи. Дио који недостаје, а који није мали, напротив, покушаћемо да обезбиједимо спонзорским уговорима са нашим традиционалним пријатељима, а надам се и новим партнерствима. Није лако обезбиједити функционисање савеза и сервисирати све потребе. Наш ватерполо није само сениорски тим, све наше млађе селекције су активне, чекају нас свјетска и континентална такмичења за све генерације. Заборавља се понекад да смо ми и пливачки савез, те да наши пливачи и пливачице, такође, имају припреме, такмичења, опрему. Дакле, имамо много мање финансијских средстава од наших спортских ривала, а трошкови су нам – исти.
На питање о критикама на рачун резултата националног тима, избора играча, први човјек црногорског ватерпола је био јасан .
-Сматрамо да не би требало да се обазиремо на малициозне и недобронамјерне коментаре и критике. Мислимо да расправа таквог нивоа не воде ничему, нити рјешава проблеме. Такође, на мети је најчешће био селектор Гојковић, иако је ријеч о човјеку који је са репрезентацијом Црне Горе освојио двије европске медаље – 2016. и 2020. године, те два пута славио у Свјетској лиги. Оно што имамо сада је наша реалност, сматрам чак и да идемо преко наших објективних могућности и капацитета. Морало је да дође до смјене генерација, то је неминован процес. Некада смо имали асове свјетског калибра, попут Злоковића, Ивовића, браће Јановић, Јокића и многих других, који су се калили и развијали у већем систему и жестокој конкуренцији, а каријеру градили у најјачим клубовима и лигама. Ми сада укупно имамо 50-ак сениора, а, притом, мали број их игра у врхунским клубовима. „Тржиште“ играча не гријеши. Ситуација је таква, морамо да будемо реални и стрпљиви, стварање новог тима и нових играча је процес”-сматра Марић .
О чињеници да су наши клубови далеко од врха у регионалној лиги, Приморац је чак испао и у нижи ранг и то без освојеног бода. Марић је одговорио.
-Клубови су у проблему. Немају новца за стварање јаких тимова, као што је био случај раније. Најталентованији играчи, већ након првих уговора, иду у иностранство, гдје је више новца и онда клубови морају поново да стварају нове генерације, а то тешко иде, с обзиром на сва ограничења. Први услов за развој су већа финансијска средства како би се, евентуално, наши искуснији играчи вратили, а уз њих стасавали млади. Тако је било некад, а само у том случају би могао да се очекује нови квалитет. А у каквом су финансијском стању наши клубови, па и наш ватерполо, можда најбоље говори податак да Југ из Дубровника има за око 200.000 еура већи буџет него Ватерполо и пливачки савез Црне Горе” рекао је Марић.
Недавно одржани квалификациони турнир Свјетског купа, који је одржан у Подгорици, је још једном показао да је ВПСЦГ спреман да на високом нивоу, упркос свим ограничењима, организује велика такмичења.
-Веома само задовољни, и ми у Савезу и званичници Свјетске федерације водених спортова, како је протекао турнир у Подгорици. То је било треће велико такмичење које смо организовали за двије године. Захваљујући знању и ентузијазму свих који су учествовали у организацији, захваљујући сјајним младим људима – волонтерима из Подгорице – и сада смо испунили очекивања, иако је ријеч о захтјевном послу, каже Марић.
У јулу ће Подгорица бити домаћин још једног великог међународног догађаја – Европског првенства (U 15), на коме ће учествовати чак 24 селекције.
-И то је доказ да радимо добро, а аплицирамо за организацију оваквих догађаја из два разлога. Један је тај што смањујемо трошкове Савеза – јефтиније нам је да дочекујемо, него да путујемо. Други је жеља да константно радимо на популаризацији ватерпола у Црној Гори”, нагласио је Марић.
Прије неколико година ВПСЦГ је покренуо процес ширења ватерполо базе, створени су услови да се дјеца из Никшића и Подгорице укључе у спорт, који се играо у три града – Херцег Новом, Котору и Будви.
-Ватерполо је специфичан – не може да се игра у салама, да се тренира у школским дворанама, или на „ледини“, може само у базену. Ми нисмо имали базен у Котору пет година, скоро ће двије године од када нема базена у Игалу, а на Шкверу се импровизује са балоном у зимским мјесецима. Базен у Никшићу је у реконструкцији. Ми смо ове сезоне имали три базена у функцији – которски, будвански и подгорички. А то је мало, премало. Прича о базенима у Бару и Бијелом Пољу траје дуго и само је мртво слово на папиру, реконструкција Игала је на дугом штапу. Због свега тога, морамо и да шаљемо наше националне тимове у друге државе на припреме због бољих услова за рад, закључио је Марић.
