Тивћанин Матија Луковић прекршајно ће одговарати због пријетњи упућених ћерки новинара Синише Луковића. Он је, на инстаграму, вријеђао М. Л. и њеног оца, запријетивши јој да новинар „неће још дуго писати“, а потом јој је и послао фотографију избјегличке колоне Срба из Крајине послије операције „Олуја“ из августа 1995. године.
Ћерка Синише Луковића је тиватској полицији пријавила пријетње, а они су о догађају обавијестили надлежна државна тужилаштва.
-Полиција је на околности пријаве прикупила обавјештења од пријављеног М.Л. након чега су упозната надлежна тужилаштва која су се изјаснила да се у радњама овог лица не стичу елементи кривичног дјела за које се гоњење предузима по службеној дужности.
Службеници Управе полиције ће против М.Л. покренути прекршајни поступак због наведених прекршаја, саопштено је данас из Управе полиције.
Синиша Луковић је за РТХН казао да је „пружена прилика институцијама система које су поново пале на испиту“.
-Сваки нормалан човјек нема коментар на овакав догађај, да се дјеца и породица увлаче у било какву причу. Свједоци смо распада друштва и старих друштвених вриједности, које овдје на жалост, изгледа више не постоје. Био сам више пута предмет вријеђања, пријетњи, напада због писања. С тим немам проблем, врста сам јавне личности, када напади пређу мјеру, пријавим их, што 99% не резултира никаквом санкцијом виновницима инцидената. Оно што је мене јако погодило је да се први пут десило да се пријети мом дјетету због мог новинарског рада. То заиста нећу допустити, пружио сам опет институцијама да покажу професионалност и објективност. Ово што се десило има сва обиљежја за кривично гоњење, карактерише се као изазивање вјерске, расне и националне мржње. Ако то тужиоци у овој земљи не виде или не желе да виде, то свједочи да смо као друштво у „дебелом“ проблему, истиче Луковић.
Кривично је, како каже, гоњен двије године због тога што је у једном његовом поступку сматрано да има елемената бића кривичног дијела, угрожавања сигурности, међутим, тај спор је добио.
-Ако неко пише да ће особа бити протјерана, свједочи да тужилаштво нема појма или не жели да се бави својим послом, упркос великим причама о професионалности. До сада сам најмање 10 пута на својој кожо осјетио како тужилаштво „професионално“ поступа. Једном приликом су ме гонили двије године јер сам опсовао човјека који ме је вријеђао по медијима. Они су оцјенили да у мојој псовци има елемената кривичног дјела угрожавање сигурности, а исто то тужилаштво нападе и пријетње према мени нити један пут није кривично процесуирало, објашњава Луковић.
Захвалност је упутио колегама, пријатељима, појединицима, новинарским и другим удружењима на подршци јер истиче да то веома значи у оваквој ситуацији, а држава има прилику да још једном покаже да ли је има или не.
