На тачно 111 година од потонућа, у оквиру пројекта “Подводни културни предјели Црне Горе”, тим Центра за археологију Института за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије Универзитета Црне Горе и Сектора за хидрографију Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе документовао је остатке аустроугарске крстарице SMS Zenta. Ова легендарна олупина први је пут прецизно документована савременом технологијом.
SMS Zenta била је аустроугарска лака крстарица, понос своје класе, названа по граду Сенти. Током службе пловила је од Далеког истока, гдје је учествовала у Боксерском устанку у Кини, па све до Јужне Америке и Африке. Елегантна, 97 метара дуга крстарица, на самом почетку Првог свјетског рата, у августу 1914. године, добила је посљедњи задатак, да патролира и блокира обалу Црне Горе.
Њен крај био је драматичан. Прије 111 година, кобног 16. августа 1914. године, Zenta се нашла сама пред надмоћном француско-британском флотом која је са југа упловила у Јадран. Борба се претворила у ватрени пакао, непријатељски пројектили пробили су труп, а море је почело гутати брод. Упркос немоћном топовском наоружању, 308 чланова посаде пружало је отпор, током чега је половина страдала. Зента је потонула недалеко од Петровца, а око 139 морнара, укључујући и команданта Пола Пахнера, домогло се обале, гдје су их заробиле црногорске снаге.
Мјесто њеног починка откривено је тек 2001. године, када су рониоци београдског клуба Triton, Мирко Бевења, Влатко Талески, Александар Љуштина, Живојин Стојанкић, Урош Филиповић и Тања Новаковић, први пут заронили и идентификовали олупину. Посебан допринос очувању сјећања и прикупљању историјских чињеница о Зенти дали су новинар и публициста Синиша Луковић те истраживач и технички ронилац Драган Гачевић.
Прво “in-situ” документовање локалитета олупине Zenta, који је према UNESCO Конвенцији из 2001. године званично археолошки локалитет, обављено је помоћу multibeam echosounder (MBES) система NORBIT iWBMS, монтираног на истраживачком пловилу Sejong, којим управља Завод за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе. Ова врхунска опрема омогућила је прецизно тродимензионално мапирање бродолома који мирује на дубини од око 72 метра.
На овом подухвату радили су хидрографи Лука Ћалић и Радован Кандић и подводни археолози Филип Поповић и Дарко Ковачевић. Резултат рада је 3Д модел који ствара основу за научно проучавање и дигитално праћење промјена на локалитету. Иницијатива за заштиту овог локалитета, поднесена 2022. године, прихваћена је од стране Управе за заштиту културних добара.
Пројекат “Подводни културни предјели Црне Горе” има за циљ да савременим технологијама и мултидисциплинарним приступом истражи, документује и представи јавности богато насљеђе црногорског подморја. Исход пројекта је формирана база података подводне културне баштине Црне Горе, која је укључена у нови просторни план. Концепт пројекта подржао је UNESCO Секретаријат за подводну културну баштину, а Центар за археологију Универзитета Црне Горе дио је UNESCO UNITWIN мреже за подводну археологију.
