Представа Душана Ковачевића „Удовица живог човека“, одиграна синоћ пред препуним гледалиштем у Дворани Парк, својеврсна је црна комедија која се бави темом породичног насиља, односно насиља над женама и слабијима, истражујући апсурде кроз које пролази савремено друштво.
Главна улога повјерена је Новљанки Јелени Ђокић, коју је Ковачевић циљано бирао за овај комад. Марта је жена која је претрпјела насиље у породици и због тога је мужа искључила из свог живота, односно прогласила га мртвим.
– Мислим да је то на неки начин метафора овог рањеног друштва у ком се налазимо, које просто вапи за њежношћу и љубављу. Када она допусти да јој се то деси, примивши у своју кућу ту нову дјевојку, почиње њено исцељење. Мислим, када би ми сви мало те кљове истурпијамо, канџе мало скратимо скратимо и дозволимо да волимо и будемо вољени, што је велико и тешко, сви ћемо се исцелити – наводи она.
У представи глуми одлична екипа Звездара театра, уз Ђокић ту су још Сунчица Милановић, Нела Михаиловић, Миодраг Крстовић, Анђелка Симић и Душан Томић, а како открива наша саговорница, Ковачевић је окупљајући глумце тражио од њих да глуме као једно.
– Када сам питала Душана ко ће бити остала екипа, он је рекао једну врло занимљиву ствар, да сви будемо иста крвна група. Наравно, то је пјесничка слика, али да будемо једно тијело. Заиста смо на сцени сви као различити органи истог тијела. Много нам је лијепо и на сцени и ван ње. Лаке су ове турнеје и путовања – открива Ђокић.
Наступ у Дворани Парк пробудио је код Ђокић, која на позоришној сцени у Херцег Новом није играла преко 15 година, сјећања на почетак каријере, представу „Рибарске свађе“, некадашњи плесни клуб „Ас“, мажоретке…
Ковачевић је представи дао и поднаслов „Преписивање живота“, јер она представља догађај у којем се преплиће неколико прича, а све су углавном о насиљу, али иако се бавим темом насиља у породици, завршава оптимистичном реченицом да има добрих људи, што враћа смисао и вјеру у живот.
