Након што су Влада Црне Горе и највећи мањински акционар Института „Др Симо Милошевић“, власник компаније Виле Олива, Жарко Ракчевић, постигли су договор о корекцији Плана реструктурирања, о којем ће се Скупштина акционара изјаснити на следећој сједници, планери очекују податке, да би благовремено интервенисали и ускладили просторно – планску документацију са економско – развојном документацијом о реструктурирању самог Института.
-Усаглашен је став да документа, односно, материјали који су били предмет Скупштине акционара и који се требају додатно измијенити и ускладити са постигнутим договором Владе ЦГ и мањинског акционара. Промјене у односу на првобитни план реструктурирања Института требало би да се уцртају и у предлог Просторно – урбанистичког плана Општине ХН, који је у фази доношења, казао је за РТХН члан Савјета за ревизију Просторног плана у државној комисији, руководилац општинске комисије за поступак доношења ПУП-а, архитекта Ранко Ковачевић:
– Што се тиче Института, добро је што је ПУП мало закаснио, али не мора да кочи доношење стратешког плана за Општину Херцег Нови. Ми смо направили преседан у случају да се измјене просторног плана усвоје прије него што Институт, утврди свој План реструктурирања. Дали смо напомену да је планско рјешење прилагодљиво. Уколико План реструктуирања буде показао другачије потребе, планско рјешење ће се прилагодити томе. То се ипак, ријетко примјењује у планирању, јер план мора да буде прецизан и детаљан. Ми у овом случају можемо да се прилагодимо, оцијенио је Ковачевић.
Он наводи да се просторним планом не може мијењати намјена и дјелатност Института. Бања остаје објекат здравственог туризма:
– У ПУП-у не можемо да из темеља мијењамо Институт, његову дјелатност и садржај у простору. Желимо да са своје стране учинимо све да би се Институт обновио и наставио да живи као изузетан потенцијал, који има Општина Херцег Нови, објашњава Ковачевић
Прва фаза Института и солитер преко пута ће и даље, како је предвиђено планом, остати у сврху здравственог туризма:
-Намјену у овом дијелу нисмо мијењали, нити је овај план што ми радимо, план продаје. То је план намјене простора. Ту нема промјена у простору. Дјечије одјељење по архитектонској форми, је предвиђено за школски садржај, а и користило се за потребе школе. Објекат је културно добро, мора задржати спољашњи изглед. Постоје и планови да ту не буде само основна школа, него и простори који би били везани за Физиотерапутски факултет и слично, сматра Ковачевић.
Он наводи да је оквиру друге фазе Института дат технички предлог у смислу да велики паркинг буде наткривен, да га бања користи и да се постави нови садржај, који би био везан за здравствени сектор, можда да на тој локацији буде градска болница.
– Нама је важно да омогућимо шансе, да доносиоци одлука у будуће, не буду блокирани одређеним планским рјешењима. Други паркинг преко пута Спортске дворане, ближе магистрали да остане паркинг и да дио тог простора, добије комерцијални садржај, како би Институт добио нови извор прихода. На Шиштету планиран је класичан хотел. На локацији ниже бензинске пумпе предвиђена је стамбена изградња за потребе Института или комерцијални дио. Институт према мору има локацију на којој су предвиђени пословни објекти у приземљу и стамбени простор, између парка Титове виле и почетка насеља. Станове би могли да користе гости и пацијенти Института. Државном студијом локације у зони Морског добра, на локацији према Солилима – предвиђен је туристички садржај, наводи Ковачевић.
Он подсјећа, да је Титова вила у процедури проглашења културног добра.
-Важно је да амбијент остане нетакнут и да парк буде заштићен, да се сачувају стабла, у цјелини једне пејсажне оазе. Суштина је да остане амбијентално аутентично. Било је ријечи да се и та зона комерцијализује. Са планерске стране је важно да се амбијентално вреднује, указао је Ковачевић.
Просторни план је усклађен са верзијом плана реструктурирања:
– Вијест је да ће План реструктурирања бити коригован и очекујемо да ћемо добити податке о корекцијама, да би благовремено интервенисали и ускладили просторно – планску документацију са економнско – развојном документацијом о реструктурирању самог Института. Што се нас планера тиче, бања остаје објекат здравственог туризма, што је врло битно јер је велика потражња за туристичким смјештајем, који у својој близини има понуду здравства, оцјењује Ковачевић.
Предлог Просторно – урбанистичког плана Општине Херцег Нови је достављен ресорном Министарству. Ковачевић очекује да ће доћи до још неких корекција и да ће коначна верзија ПУП-а бити усвојена на прољеће.
