Једну од најпрепознатљивијих медуза Медитерана– Цхрyсаора хyсосцелла, познату и као компас медуза, ових дана све чешће примјећујемо у Бококоторском заливу. Како објашњавају стручњаци из Института за биологију мора, ова врста иако дјелује елегантно у мору, може изазвати неугодне реакције на кожи због жарних ћелија на својим дугим тентакулама.
Има звонасту главу пречника најчешће 10–15 цм, али може нарасти и до 30 цм! Препознатљива је по радијалним тамним пругама по којима је и добила име компас медуза. Тијело јој красе дугачке ловке које користи за прихватање хране, док се на ободу звона, на дугим бјелкастим тентакулама, налазе жарне ћелије које у контакту с кожом могу изазвати црвенило, бол и иритацију.
Компас медуза је код нас први пут регистрована 2006. године, а од 2013. биљежимо је сваке године, најчешће од априла до почетка јуна. Ове године се појавила нешто касније, вјероватно због топле јесени, благе зиме и повећане количине падавина, које су утицале на њен животни циклус.
Компас медуза је врло толерантна на температуру, али салинитет игра кључну улогу у њеном размножавању. Зато временске прилике, количина падавина, као и промјене у морским струјама и температури, утичу на то када и колико ће их бити. Обично се ћешће примјећује у увалама као посљедица таласа и морских струја.
У случају контакта са медузом, мјесто контакта не треба испирати слатком водом и не треба дирати рукама иритирано мјесто, већ испрати морском водом, пажљиво уклонити остатке тентакула помоћу картице или другог предмета. Ако је доступно, испрати раствором сирћета (4–6%) или содом бикарбоном у морској води. Ставити хладну облогу (лед у тканини, никако директан контакт са слатком водом). По потреби нанијети антихистаминске креме. У случају јаче реакције – обратити се здравственој установи или апотецисавјетују из Института.
Сваки сусрет с овом или сличним медузама треба пријавити Институту за биологију мора – ваш допринос је важан за праћење морских екосистема.
