Публици у Дворани Парк синоћ је у оквиру 57. Празника мимозе представљена књига Маје Волк “Како бити бољи од себе“.
Маја Волк, свестрана ауторка позната по свом специфичном, енергичном приступу животу, здрављу и личном развоју. Последњих година упечатљива по промоцији сирове исхране и алтернативног начина живота.
– Поента је да се такмичиш у животу са собом, а не са другима и бити оригиналан не значи да урадиш нешто што никада нико није урадио, увијек је неко урадио, али треба урадити нешто што никада ти ниси урадио, то је онда бити бољи од себе, надмашити себе. Људи обично страхују и сами себе минирају, а када си ти изазов и онда кажеш биће боље него јуче, онда идемо даље и напредујемо, рекла је Маја Волк.
Разговор су бојиле и личне приче, Мајино искуство борбе са болешћу и промјеном животних навика, али и музика. Ауторка је говорила о дисциплини, одговорности према себи, менталној снази и вјери у сопствене могућности.
-Како подићи креативност то су технике дисања, а има ту врло корисних ствари и за живот, не само за писање и неку креативност умјетничку, него уопште, како написати и продати сценарио свог живота. Ја то стално радим, прошле године сам стварно била и на вулкану, на ивици. То је једини вулкан на свијету који сваког дана „фрца“ али никад се не прелива преко и то је једно страхопоштовање јер може да те уништи за секунд. Само се поставило питање како отићи, а не да ли ћу и зашто. Ту сам прошле године себе надмашила, али ове године може бити још боље, навела је Маја.
И књига и Мајина казивања подстичу да сваког дана постанемо „боља верзија себе“, али не у поређењу са другима, већ у односу на сопствени јучерашњи дан. Ауторка апострофира и да је највећа борба заправо борба са сопственим навикама и изговорима, а не са спољним околностима. Траума је оно што људи прећуте и задрже за себе, а не оно што виде да је траума.
-То је апсолутно тачно. То сам видјела на примјеру неких својих сјећања која су ми била врло фина, уопште нису била трауматична, а онда када бих ушла у то онда сам видјела да јесте трауматично и те како. Зато људи послије плачу јер све то мора да изађе и осјећања могу да изађу само кроз глас, мора пуно вокала да се извиче, а ми кажемо ћути, ћути, гурај у себе. Имамо примјер мајке Југовића која није пустила сузу и умрла је, мора да се пусти осјећање да те не би разбољело и убило. Људи морају да схвате да све могу само је питање да то пожеле. Кад кажеш не могу, то значи нећу, али је поента да замијените у глави „морам“ са „желим“ јер не мора ништа осим да се живи. Морање је неуроза, али кад кажеш хоћу и желим онда имаш мотив, имаш енергије и све ти је лако. Кад неког волиш ништа ти није тешко да урадиш, а кад ти је тешко да то урадиш за себе, значи да себе не волиш. Вољети себе значи бринути о себи, каже Маја.
Разговор са ауторком водио је новинар-колумниста Перица Ђаковић. Маја каже да је често долазила у Херцег Нови, да је овдје чак и свирала и да га је добро проучила. Њена књига “Како бити бољи од себе” је дио трилогије коју чине и књиге “Како сам освојила трајно здравље” (детокс тијела, ума и емоција) и “Како се воли живот”.
