Национално удружење професионалних рибара Црне Горе предало је Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарству поморства, Министарству економског развоја, Министарству финансија, Министарству просторног планирања, урбанизма и државне имовине, предсједнику Владе и свим партијама у Скупштини Црне Горе допис којим се скреће пажња на проблеме у црногорском рибарству, за које кажу да се не рјешавају већ 15 година. Тим поводом уприличена је конференција за новинаре испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде гдје је Марко Кисе, предсједник Националног удружења за производњу рибе Црне Горе говорио о захтјевима који се налазе у допису.
-Дошли смо у ситуацију да усвајамо законе Европске уније и да тежимо ка ЕУ. Ми смо сагласни са тим, али је проблем што у ЕУ не можемо ући боси, голи, гладни и жедни. Немамо луке ни све оно што је потребно за нормалан рад једног рибара који ради у земљама ЕУ. Годинама смо покушавали са министром Владимиром Јоковићем да ријешимо проблеме, он нас дјелимично саслуша, оде и нема времена, те проблеми остају неријешени. То нису проблеми од доласка нове власти, то су проблеми који трају већ скоро 15 година. Ми тражимо да се они ријеше прије уласка у ЕУ, јер у супротном нам ЕУ не треба, истакао је Кисе.
Министарствима је достављен списак на којем су Марко Кисе, Саво Ћетковић, Бранко Вујичић и Петар Чабаркапа делегирани од стране 119 рибара који су својим потписом подржали да их њих четворица представљају по питању свих проблема који се тичу рибарског сектора.
-Тражимо званичну цијену горива за пољопривреднике и рибаре као у земљама Европске уније, тражимо рибарске луке гдје можемо везати своје бродове и радити искрцај рибе, тражимо простор гдје можемо ремонтовати своје рибарске бродове и чамце. Тражимо да се на седам посто смањи ПДВ на опрему и рибо-материјал који се прозводи на Тајланду, увози га Италија, Хрватска из Италије, а ми из Хрватске. Ми плаћамо три пута више, што није хумано. Тражимо да се направи гаранти фонд који нам је министар Јоковић обећао прије три године. Гарантни фонд је нешто што је гарант одрживог рибарства. Тражимо да се барем десет посто прихода од крузера који нам праве огромну штету уплаћује на посебни жиро рачун Министарства пољопривреде који би се распоређивао према рибарима који рибају у акваторијуму Боке. Ту је и пар стотина глисера који сваки дан ремете рибу. Улов је пао на неких 30 посто од некадашњег. То се не може компензовати током зиме, казао је Кисе.
Појаснио је да су дали рок од 15 дана да им министар Јоковић одговори када, гдје и у које вријеме ће их примити на састанак гдје би дебатовали о свим проблемима.
-Обавијестили смо сва министарства која су релевантна за рјешавање наших проблема. Допис смо послали и предсједнику Скупштине и предсједнику Владе да се направи радна група гдје би се брзински рјешавали проблеми, које не може ријешити Директорат за рибарство. Матрица Министарства пољопривреде 1992. и данас је иста – министар је тај који одлучује. Вјерујемо да је министар Јоковић капацитет који то може ријешити. Надам се да ће разумјети наше проблеме и да ће тежити да се они ријеше. Било би ружно да штрајкујемо на мору и да се таква слика преноси свијетом. Ако нас министар не прими, вјероватно ћемо ићи у штрајк, закључио је Кисе.
Извор: Медиабиро
Стварно захтјеви годинама траже рјешење а никако да се реализују у циљу побољшања рибарства у црној гори тако важној привред ној делатности
Некада је у боки била фабрика рибе а сада немају ри бари ни своју луку за невероватно ати у овој ери