Канли Кула – тврђава која прича причу прошлости и будућности

Канли Кула, чији је првобитни назив био „Порте ди Тера“, једна је од најпознатијих историјских грађевина у Црној Гори. Саграђена у 16. вјеку, ова тврђава је током Османског царства добила своје друго име – „Крвава кула“, служећи као тамница за осуђенике. Веровало се да се њена врата могу отворити само једном, при уласку, јер је било готово немогуће изаћи жив из њених зидина.
Канли Кула није само историјска знаменитост, већ и живи културни центар. Свако ко посјети Херцег Нови, може уживати у богатом програму и јединственом историјском искуству које ова тврђава пружа.

Од 1996. године, Канли Кула је постала амфитеатар на отвореном, најлепша сцена на отвореном на цијелом Јадрану, домаћин бројних културно-умјетничких манифестација.
На тврђави постоји просторија гдје посјетиоци могу погледати кратак филм о њеном историјату, а ми смо причу о историјским дешавањима везаним за Канли кулу чули од Велибора Фулурије.

-Ево нас у граду у коме причи никад краја. Град је основао 1381. године краљ Твртко први са намјером да у граду направи сланицу и да се људи баве трговином и продајом сољу. Сто година касније, 1482. град освјају Турци, односно Отоманска империја, 1538. Шпанци и то је занимљиво, Шпанци су били само једну годину, а једна година кап у мору историјских догађаја.  Постоји једна тврђава изнад града која се зове Шпањола, Шпанци су стигли само да ураде пар зидина само, а у сјећању је остао назив Шпањола. Године 1539. чувени турски адмирал Хајрудин Барбароса успјева поново да освоји овај град и те године почињу да граде ову кулу, Канли кулу, што значи крвава кула, што само по себи говори о историји овог краја, јер овдје смо на раскршћу између двије цивилиузације између истока и запада. Њемци имају једну реченицу „продор на исток“, ми му дођемо с времена на вријеме као врло важна станица. У тој намјери овуда су протутњале многе империје, каже Фулурија.

На тврђави постоји много занимљивих ствари.
-Постоји један простор у коме су Турци држали воду, као нека врста цистерне, међутим, касније је то претворено у затвор и данас када дођете на Канли Кулу на зидинама се мог видјети цртежи затвореника. Судећи по симболици очигледно је да се радило о Хришћанима, види се много крстова, риба, хришћанских симбола, бродова. Одређени дјелови тврђаве су из тог периода, 16.вијека. Раније је улаз био са те јужне стране. Не постоји ниједан степеник старији од 1.600 године, што је дио огромног туристичког потенцијала и занимљиво је да од цркве Св. Архангела Михајла која је изграђена 1905. године на тргу Белависта, до тог јужног улаза немате више од три, четири минута. Данашњи главни улаз је са сјеверне стране. Ту је својевремено била само рупа настала као посљедица топовске паљбе, јер је Венеција у више наврата покушавала да освоји град. Једна од највећих битака била је 1667. године, Аустријанци су данашњи улаз са сјеверне стране направили у 19. вијеку када је тврђава већ изгубила свој стратешки значај. Зидине су урађене на начин да посјетилац који први пут дође не може да примјети разлику шта је рађено у 16. вијеку а шта касније. Постоје дијелови тврђаве који су из 19. 20. вијека. Велика реконструкција рађена је 1966. године и тада је између осталог направљен један од данас најљепших амфитеатара на цијелој јадранској обали и тада је тврђава практично и отворена за посјетиоце, наводи Фулурија.

Током летњих месеци, тврђава постаје епицентар културних догађаја, привлачећи посјетиоце из целог света.
-Ја сам овдје од средине априла и мислио сам да ће углавном то бити туристи из западне Европе, међутим има их из сваког кутка свијета. Сад кад бисте ми дали географску карту и када бих ставио кажипрст за разгледање тешко да бих промашио дјелић на планети одакле нису долазили, само за ова два, три мјесеца. Углавном их интересује када је тврђава саграђена, ко је саградио, онда са ове позиције гдје је затвор и гдје су заставе, може се практично видјети све оно што би вриједило посјетити када се дође у град . Са те позиције се види трг Белависта, што је неки онако наш микро Монмартр са православном црквом, са галеријама, степеништем које повезује два трга, ово је један од ријетких градова на планети који има два главна трга, главни трг који се некада звао Трг од соли, сада се зове трг Николе Ђурковића и трг Белависта, уствари, трг Херцега Стјепана. Повезује из степениште краља Твртка првог, оснивача града и то степениште протиче испод Сат куле која је симбол града, а та кула је најбољи примјер еклектичког приступа када говоримо о архитектури на овим просторима, јер ту кулу су почели градити такође Турци 1667. Ако се мало боље загледате, на самом врху можете видјети римским бројевима исписану 1865. што је година када су јој аустријанци дали данашњи изглед.  Са тог трга Белависта, са Канли куле можемо видјети степениште које се зове Кала лонга што би значило дуга улица, иначе, званичан назив је Улица Марка Војиновића.

Први пут послије дуго времена, отворен је и дио испод позорнице, омогућавајући посјетиоцима да у потпуности обиђу цијелу кулу. Отворена је и сувенирница са мјестом за одмор где туристи могу да се освјеже. Током љетњих месеци, тврђава постаје епицентар културних догађаја, привлачећи посјетиоце из цијелог свијета. Бројем посјета задовољни су у Јавној установи културе Херцег фест под чијим окриљем Канли кула функционише.
– Заиста се можемо похвалити да имамо госте из свих крајева свијета, а тренутно предњаче гости из Француске и Турске. У предсезони, било је доста Њемаца. Такође нас посјећују и Шпанци, Пољаци, гости из Сканднавије, Руси, Американци…Тренутно ових дана, у просјеку Канли кулу посјети око 180 гостију, а од почетка године око 10.000 посетилаца, каже Тања Бошњак, п.р. ЈУК Херцег фест.

Канли Кула је постала омиљено мјесто за љетње концерте због своје аутентичности и прелијепог погледа на улаз у Бококоторски залив. Управо су затворени 41. Дани музике, фестивал од међународног значаја који је трајао од 10. до 20. јула као и сваке године, у устаљеном термину. Свечано отварање одржано је на Канли Кули уз наступ Фестивалског оркестра и хора „Виртуози“ из Београда, под руководством Бојана Суђића, уз специјалног госта, тенора Синишу Радина.

-Канли кула је постала омиљено мјесто великим звијездама за извођење љетњих концерата, због своје аутентичности, феноменалног погледа и атмосфере која влада, па је сваке године све веће интересовање за закуп тврђаве. Очекује нас концерт Жељка Самарџића 29. јула у 22 сата, Сергеја Ћетковића 3. августа у 22 сата (улазнице су већ у продаји и могу се купити на благајни Дворане Парк, Канли кули, Форте Маре и сувенирници Форте Маре, као и онлајн преко платформе Гигстиx, каже Бошњак.
На каменој позорници Канли куле биће и драмских представа.
-Ово љето ће нас посјетити феноменални глумци Београдског драмског позоришта са Представом ”Лаж”, 18. августа у 21:30. Представа је рађена по тексту Флоријана Зелера, у режији Николе Љуце. У представи играју Милош Биковић, Тамара Крцуновић, Јелисавета Теодосић и Миодраг Радоњић. То је одличан увод за предстојећи 37. Филмски фестивал ХН-Монтенегро филм фестивал, који ће се одржати ове године од 22. до 28. августа. Као и до сада, публика ће на више локалитета моћи да прати три такмичарске селекције – дугометражни играни филм, документарну селекцију, студентску селекцију, као и ревију награђених филмова са европских фестивала на Форте Маре. Фестивал је и даље у припреми, тако да нећемо моћи да одајемо који ће се филмови наћи на репертоару, али можемо рећи да ће фестивал отворити један од највећих глумаца Раде Шербеџија. Те седмице у августу, Херцег Нови ће бити мјесто сусрета великих стваралаца из филмског свијета па позивамо све љубитеље седме умјетности да посјете наш град, истиче Бошњак.
Канли кула, импозантна тврђава из 16. века, данас служи као фасцинантни амфитеатар на отвореном и популарна туристичка дестинација у Херцег Новом.

За све љубитеље културе и историје вријеме за посјете тврђаве је од 9 до 21 сат, а улазница је 4 еура, док је за дјецу до 12 година бесплатно.