Најуспјешнија студенткиња за 2019. годину из нашег града, Јелена Вукасовић, отпутовала је синоћ за Рим, гдје ће на Сапиенци наставити магистарске студије из биотехнологије у медицини. Она је у уторак, заједно са секретарком за културу и образовање Општине Херцег Нови Аном Замбелић Пиштало, посадила мимозу на ривијери, што јој је, како каже, причинило велико задовољство да се на тај начин опрости од свог града на кратак период.
Намјера Секретаријата за културу и образовање је била да и кроз овакав симболичан начин, садњу мимозе, једног од симбола града, вриједнује и укључи младе успјешне Новљане. Вјерују да и мото овогодишњег Празника мимозе – “Веза која траје”, неупитно исказује став и жељу да младе Новљане животни путеви, куда год их одведу, везу са нашим и њиховим градом никада не прекину.
Према Јелениним ријечима, у фештама и манифестацијама Празника мимозе учествује још од малих ногу, а ријетки су они које је пропустила због факултетских обавеза и одсуства из Црне Горе. Херцег Нови јој је указао велику част наградом за најбољу студенткињу, чиме је препознат њен рад и труд.
-Вољела бих да се једног дана вратим у свој град и на неки начин му се одужим. Добила сам прилику да студирам у Риму, и колико год да је „вјечни град“ лијеп, Херцег Нови има душу. Када видим море, Ловћен који се бијели и мимозу која зажути у фебруару, то је непроцјењиво, казала је Вукасовић.
Напоменула је и да је колегама већ причала о Празнику мимозе, фештама и традицијама, што им је било заиста занимљиво, а ове године јој остаје жал због немогућности да телефоном сними пучке феште и пратеће манифестације празника.
-Надам се да ћемо следеће године у много већем броју славити мимозу, у традицији и духу Херцег Новог, закључила је Вукасовић.
Секретарка за културу и образовање Ана Замбелић Пиштало пожељела је Јелени срећан пут и пуно успјеха на студијама, уз поруку да ће Херцег Нови и мимоза увијек бити њени, гдје год да је академски успјеси одведу.
Она је напоменула и да су из Секретаријата за културу и образовање контактирали најбоље студенте 2018. и 2020., Ивану Банићевић и Дејана Булају да се одазову позиву, али су они били спријечени да дођу због епидемиолошке ситуације и обавеза на факултету.
