Громогласан аплауз и глумачка магија синоћ су означили званични почетак љетње туристичке сезоне, претварајући аутентични амбијент Куће нобеловца Ива Андрића у позорницу чисте емоције. Представа „Једна љубавна прича – Милица и Иво” поново је окупила бројну публику, оживљавајући ванвременску љубав која је спојила књижевност и Херцег Нови на најљепши могући начин.
Ова дуодрама је рађена у продукцији ЈУК Херцег фест, ауторка текста је Витка Вујновић, која потписује и режију. У представи играју Лидија Петроне и Дејан Ђоновић.
Овај поетско-музички перформанс, који је своју премијеру доживио у марту 2024. године на сцени херцегновске Дворане Парк, првобитно је замишљен као комад од 35 минута. Временом је умјетнички сазријевао, дорађиван је и знатно проширен, казала је глумица Лидија Петроне.
– Ми смо сада дошли до неких сат времена. Наравно, то је све Виткин текст, из ког је изабрала оно што је баш везано за Херцег Нови и оно што осликава љубав између Милице и Иве, тако да гледалац мало интимније види ту љубав између нашег Нобеловца и сјајне жене Милице Бабић, казала је Петроне.
Ова сјајна прича о дуго чеканој љубави, како истиче Лидија Петроне, заслужује да се нађе на репертоару макар сваке друге седмице.
– Јер ово, ово је сјајан простор, све је аутентично, и онда имате инспирацију када видите ову кућу. Ја као Милица то замишљам да је то стварно моја кућа, рекла је она.
Иво Андрић, по природи ћутљив човјек, велики је глумачки изазов. Зато се екипа, према ријечима глумца Дејана Ђоновића, трудила да вјерно пренесе суптилне нијансе њиховог односа – што је публика на крају дубоко преживјела и осјетила.
– Ми не знамо како је текао разговор између Милице и Ива, посебно не кад су били сами. Већи дио текста јесу дијелови из његових романа, приповјетки, новела. Има и један стих, јер је он писао и поезију, не тако успјешно, али захтјевно је и јако је одговорно, да не кажем опасно, играти Ива Андрића. Прихватио сам се тога и гледао сам некако и кроз себе да провучем његову емотивну линију, истакао је Ђоновић.
За музички дио љубавне приче Милице и Ива, били су задужени Николас Морета и Босиљка Кулишић. Уз редовне, поклонили су и њихове ауторске композиције, које су додатно обогатиле перформанс.
– Поред познатих мелодија као: „А што ћемо љубав крити“, “Кад ја пођох на Бембашу”, „Што те нема“, убацили смо и наше 4 ауторске композиције: „Сјећање“, „Полка бока“, „Дрина“, којом смо отворили, ово вече, и још једна наша ауторска композиција „Вријеме јесени“. Управо смо тражили оне мелодије које би описивале сцену и осјећања која су се прожимала кроз дијалог и феноменалну глуму Лидије и Деја. Мислим да смо направили једну супер лијепу музичко-поетску причу, рекла је Кулишић.
У херцегновском врту, тридесет година чекања преточило се у најљепше записане знакове поред пута. Остала је прича о Иву и Милици – прича о љубави која је дочекала своје најсрећније прољеће на пјени од мора. Током сезоне биће изведена још два пута, 19. јула и 14. августа.
