Епидемија жутице у Херцег Новом и Котору је контактна и самим тим није од посебног националног значаја већ је у надлежности локалних епидемиолошких служби које су предузеле адекватне мјере, истакао је директор Института за јавно здравље Игор Галић.
Како је нагласио гостујући у Јутарњем програму РТЦГ, с обзиром да су се први случајеви појавили средином јула, у односу на динамику ширења, извор заразе није у храни и води, већ је у питању такозвана епидемија контактом показали су први налази Института за јавно здравље.
– Имамо 34 регистрована случаја, највише у Херцег Новом и Котору. По два су случаја из Будве, Подгорице и Тивта, али они су били у вези са ове двије општине, било да су тамо боравили или радили. Кластери су везани, дакле, за Херцег Нови и Котор, објашњава Галић.
Галић је објаснио да оболијевање од хепатитиса А, односно жутице може имати благи ток, а ријетко тежи.
-Обично се болест дијагностификује након хоспитализације, а симптоми су жута обојеност коже и слузокоже, фебрилност, слаб апетит. Пољедице по здравље су врло ријетке. Потребно је, како је додао, да се по појави симптома и током болести поштују препоруке љекара.
У градовима у којима дође до епидемије битно је предузети превентивне мјере заштите у колективним објектима, школама, домовима за старе. Што се тиче дјеце неопходно је одсуство од 21 дан из колектива и мировање.
-Највећи проблем код саме жутице је дуга инкубација, као и мјесец дана потребног мировања, али ако се придржавамо хигијенских мјера, болест јако ријетко може довети до компликација, казао је Галић.
Није необично да након двије пандемијске године у којима је активност других вируса била смањена, сада након попуштања мјера, дође до њихове веће активности, закљјучује Галић, али за сада мјере на нивоу државе нису потребне.