Поводом проблема око линије раздвајања државног и приватног земљишта на потезу испод планина Сиљевица, Боровик, Космаш, Голишавац, Субра, Сњежница, Радоштак и кривошијскле границе, данас је у Омладинском дому на Крушевицама одржан збор грађана.
Око 40 мјештана присуствовало је збору који је сазвао Одбор за праћење активности Општине Херцег нови у вези са измјенама граница Парка природе Орјен и власници непокретности на подручју мјесних заједница Крушевице, Мокрине и Камено-Жлијеби, чија се имања налазе у иницијативним границама Локалног парка природе Орјен.
Све што је Општина Херцег Нови урадила од 2009. када је покренут поступак проглашења Парка природе Орјен, је незаконито јер претходно није урађена Студија о заштити, сходно Закону о парковима природе, рекао је мјештанин Крушевица Крсто Томашевић.
-Ми Крушевчани, Мокрињани, Камењани и Жлијебани тражимо да се све активности, нормативне и било које друге, по овом питању обуставе до рјешења граница. Или да Општина изузме приватне парцеле људи који су се жалили, а жалило их се преко 90 % што усмено што писмено, или да се зауставе све активности и да ништа не дешава док се не помјере границе између приватне и државне имовине. Ми ћемо помоћи око уређења стаза јер нам је то у интересу. Приватне парцеле ће се изузети али не стазе, оне ће бити још уређеније и пут ће бити очишћен, казао је Томашевић. Позивајући надлежне на кооперативност, он је додао да се поред свих запослених у Парку природе до Врбања више не може доћи од плотине, и да се не може користити пут од Врбања до Орјена који је био насут у дужини од 3 киломтера што је плаћено стотине хиљада еура, јер нико послије није очистио канале.
Крушевице су прије сто година имале више становника него Херцег Нови али су људи, непажњом државе, побјегли са села, а данас им се одузима право располагања имовином, казао је предсједник Одбора за праћење активности Општине Херцег нови у вези са измјенама граница Парка природе Орјен Раде Милошевић.
-Сад улазимо у Европску унију, хвалимо се демократијом и да мени неко узима право на ђедовину?! Ту пише да ја не могу да пренамијеним земљиште, не могу да продам. Дошао је неко до закључка да ако га продајем, морам да га продам Агенцији за заштиту Орјена по њиховој цијени. Ја сам 30 година био подстанар, нисам продао квадрата да би чувао дјеци, и што сад? Ја немам ништа од тога и не могу ништа да радим него да плаћам порез. Сад ће се дигнути порез и ја ћу бити принуђен да то дам Општини. Неко то добро зна, а ја видим пут ка томе, и зато смо енергично против. Нисмо против парка, али не дирајте нам приватна имања, поручио је Милошевић и додао да Општина као оснивач треба да се одреди према овом проблему.
Адвокат мјештана села Крушевице и осталих подорјенских села Стеван Лепетић, подсјетио је да проблем датира из фебруара и марта 2024. године када је Општина Херцег Нови покренула пострупак израде Студије за проширење подручја које улази у Парк природе Орјен. Тада је спроведена јавна расправа на којој су активно чествовали и мјештани села Крушевице и дали одређен број примједби. Лепетић је истакао да Општина Херцег Нови никада није сачинила записник са те јавне расправе нити извјештај у којем би се изјаснила о примједбама на Нацрт Одлуке о проглашавању заштићеног природног добра: Парк природе „Орјен“ и Студије ревизије заштићеног подручја Парк природе „Орјен“.
-Ова држава има неке законе, па тако има и Уредбу о поступку и начину спровођења јавне расправе којом су јасно прописане све те обавезе. У веома кратким роковима од 8, 15 или 20 дана мора да се сачини тај записник и донесе извјештај како бисте ви могли равноправно да учествујете у том поступку и да на неки начин будете уважени, јер сте ви власници приватних парцела које сада могу веома лако да уђу у тај будући захват Парка природе Орјен. Ми смо 2024. године упутили иницијативу Уставном суду која се морала везати за позитивни правни пропис, а то је пропис о оснивању Агенције за управљање Орјеном из 2009. године. Дакле, то је стара одлука која се сада овим новим поступком покушава промијенити, то јест направити континуитет.
Стеван Лепетић је казао да је, према његовим неформалним сазнањима, прије мјесец – два из Агенције за заштиту животне средине Општини Херцег Нови стигао акт којим се, наводно, не уважава 176 примједби мјештана, и то без икаквог образложења.
-Агенцији за заштиту животне средине је требало годину и осам мјесеци да напише пола стране листа А4 папира и да одговори Општини, а ријеч је о огромном броју приватних парцела, готово трочетвртинској већини од укупног будућег захвата Парка природе Орјен који се налази у приватној својини. Ради се о 8 367 хектара од којих је око 6 000 хектара ваше, а цијела површина Општине Херцег Нови је 250 квадратних километара. Што је најгоре, нама је Општина Херцег Нови чак одбила захтјев за слобнодан приступ информацијама којим сам тражио да нам достави тај акт Агенције за заштиту животне средине, која нам је такође у непосредним разговорима обећавала да ће нам све доставити и о свему нас упознати, али ништа од тога није урадила.
Говорећи о Студији Лепетић је истакао дио у коме се наводи да на подручју које је предложено за стављање под заштиту нема убједљивог значајног фактора који га угрожава, што је потврдио велики број научника.
-Сама наука која се тиме бави није сигурна, односно чак сматра да овдје нема довољно угрожености за овакву потребу заштите. То нисам рекао ја, ни господин Томашевић. То је рекло 13 научника, од којих је пет доктора наука и шест магистара наука који су имали седам сарадника, од којих је такође двоје доктора наука а један је магистар. Што се тиче саме заштите мунике, природа и Бог су ту доста добро уредили ствари, као што то обично и раде. Највећа станишта мунике се и налазе управо у вишим планинским подручјима која су у државној и општинској својини. Дакле може се извршити довољна заштита те наводно угрожене биљне врсте уколико се изузму приватне парцеле, што је примарни захтјев становника подорјенских села, поручио је Лепетић.
Као представник Општине Херцег Нови, збору је присуствовао Илија Пеулић из Секретаријата за екологију и енергетску ефикасност, који сматра да је неопходно наћи компромисно рјешење.
-Агенција за заштиту животне средине је донијела рјешење гдје вам се одбијају све 182 примједбе на нацрт, које се углавном односе на трећу зону. Ја сам сад чуо неке ваше примједбе за које сматрам да су требале да иду прије него што је почела да се ради Студија, а не данас. Сад је ту гдје је и морамо да нађемо неки начин који ће бити на обострану корист. Ја ћу одмах данас предсједнику Општине пренијети оно што сам чуо од вас и рећи му који су проблеми. Наравно, добићете Извјештај Агенције за заштиту животне средине. Ја ћу данас-сутра ријешити да добијете тај званични документ који вам није достављен, не знам из ког разлога,обећао је Пеулић. Коментаришући примједбе мјештана да неће моћи да граде на својој имовини, он је казао да ће, ако овако остане, моћи да се гради све осим објеката који су велики загађивачи.
Вршилац дужности директора Агенције за заштиту и изградњу Орјена Предраг Спасојевић истакао је да је заштита природе и околине дугорочан бенефит.
– Бенефит од заштите је опште природе и дугорочног карактера. Од проглашења Парка природе не можете у моменту инстантно да осјетите бенефите. Значи, ако данас прогласимо границе и кренемо да радимо ви нећете осјетити бенефит за један дан.. Тачно је – биће забрањена градња у зони један и два, али у зони три имате могућност да градите индивидуалне стамбене објекте и помоћне објекте. Добићете бенефит у смислу заштите простора, која вам је јако важна. Осим тога, развојем потенцијала кроз Парк природе имаћете могућност да се бавите и пољопривредом, и туризмом, и сеоским туризмом у већем обиму, поручио је Спасојевић.
Остала је отворена могућност сазивања новог збора незадовољних мјештана подорјенских села, након што им буде достављен тражени извјештај из Општине Херцег Нови.
