Херцег Нови је добио регистар стабала у ужем градском језгру, у оквиру студије „Анализа здравственог стања са приједлогом мјера санације стабала“, којом је обухваћено више од 500 стабала. Студија доноси преглед дендрофонда на овом подручју, анализу здравственог стања, приједлог мјера санације и уклањања, и као таква представља први корак у успостављању катастра урбаног зеленила, саопштено је из локалне управе.
Анализа је урађена као прва фаза, односно пилот пројекат и обухватила је подручје од Топле до Старог града, укључујући магистрални појас изнад Старог града, дио Шеталишта пет Даница до тврђаве Форте маре, као и паркове, скверове и уличне дрвореде у ужем градском језгру.
Израду елабората иницирала је Општина Херцег Нови у сарадњи са Агенцијом за развој и заштиту Орјена, а реализовало предузеће Шума-план из Бања Луке.
Један од најзначајнијих резултата овог пилот пројекта јесте израда катастра стабала, који обухвата детаљну картотеку за свако појединачно стабло на овом подручју. Картотека садржи таксационе податке, процјену здравственог стања, приједлог мјера санације и његе. Свако стабло је фотографисано у цјелини, а посебно су евидентирана и оштећења.
– Пописивали смо само стабла која су већа од пет метара и дебља од пет центиметара. Сада је на Општини и комуналним предузећима да изврше санацију у складу са нашим приједлогом мјера – објашњава Душко Топић из предузећа Шума-план.
Како каже, резултати ове анализе показују да је највећи број стабала у добром здравственом стању – око 80 одсто оцијењено је као здраво или са мањим оштећењима. Нешто мање од 10 одсто стабала сврстано је у категорију лоших и врло лоших, те предложено за уклањање јер представљају потенцијалну опасност по безбједност људи и имовине. Подаци из студије биће коришћени као стручна основа за даље одржавање, планирање и унапређење градског зеленила.
Анализа закључује да се урбаним зеленилом, односно дендрофондом у Херцег Новом добро газдује, али на недовољном нивоу, те да је у будућности потребно повећати инвестициона улагања у обнављање, санацију и одржавање дрвореда и градског зеленила уопште, а којима ће се постићи стварање здраве и отпорне зелене структуре, привлачне за грађане и посјетиоце.
– Следећа фаза пројекта би највјероватније требало да буде израда регистра стабала на подручју од тврђаве Форте маре до тунела Лаловина. Осим тога, разговарали смо о могућностима израде елабората за друге зелене површтине, попут Савинске дубраве, што подразумијева снимање садашњег стања и приједлоге мјера за далје поступање – казао је Топић.
У оквиру пројекта успостављена је и ГИС база дендрофонда, у којој су сви анализирани подаци за свако стабло дигитално обрађени, просторно позиционирани и векторски приказани.
Ова база представља основ за успостављање Географског информационог система (ГИС) урбаног зеленила Херцег Новог, који омогућава једноставно ажурирање података и преглед информација о појединачним стаблима или групама стабала.
Успостављање ГИС-а урбаног зеленила представља важан искорак у начину газдовања градским зеленилом, јер омогућава ефикасније и економичније одржавање постојећих зелених површина, планирање нових засада, као и заштиту стабала у процесу просторног планирања и извођења комуналних и грађевинских радова.
Крајњи циљ започетих активности је да Херцег Нови добије комплетан катастар зелених површина на територији општине, који ће служити као основа за дугорочно, планско и стручно управљање зеленим фондом, који има кључну улогу у очувању амбијента, безбједности и квалитета живота.
