“Топлина мајке природе”, изложба мозаика Вере Виријевић Митровић и цртежа акварела Аца Митровића, креативних партнера у стваралаштву и животу отворена је синоћ у Спа галeрији.
О хармоничној поставци премда је ријеч о различитим рукописима и техникама говорила је наша колегиница Витка Вујновић подсјетивши на мисао Николе Тесле, Цицерона и Шагала. Додала је да се са ових радова чита усаглашеност око квалитета умјетности, хармонија са природом, искрен и присан доживљај.
-Проналазимо и заједничко извориште поријекло Црну Гору; Вери која је рођена у Прокупљу ,али је са каменом очигледно на ти у отвореном и непрестаном разговору и Ацу који је рођен у Краљеву, а одабраним колоритом показује заиграност сунчевих зрака над мирном површином морске воде или планинских врхова и снијежних планина бјелине.
Ова изложба донoси искре животне радости, стваралаштво које нам у оквиру познатог отвара богати, драгоцјени, јединствени, бескрајни свијет маште.
-Замишљам Верине мозаике уз обалу, међу каменчићима с којима шапуће море, на стјанама које брусе орјенски вјетрови, а Ацове цртеже аквареле у новским ђардинима у крошњама јединствених орјенских мукина, схватам несклада нема, дакле пред нама јесте умјетност, вриједна пажње и сваке похвале. Складна је ова умјетност и са обалама Ибра и Мораве или са падинама Гоча и Копаоника, надомак Краљева у којем умјетници живе, казала је Вујновић.
Вера Виријевић Митровић је дипломирала 2003. на одсјеку за зидно сликарство Факултета примењених уметности у Београду, а љубав ка мозаику јој је пренио професор Мирослав Лазовић који, између осталог, радио мозаике у храму Христовог васкрсења у Подгорици.
– У принципу мозаик захтева двоструку концентрацију – на физички и на ментални рад. Ментални рад као концентрацију док слажете токове камена, а физички рад је оно што нама прија док се трошимо у ломљењу тог камена, у припремању материјала, у прављењу малтера. Мени, као некој природи којој треба и та нека контемплација и нека мисаона и физичка активност, једноставно прија бављење мозаиком, а и волим тај природни камен као материјал који има неку трајност, нека архаичност;, све конотације везане за њега су мени драге. Исто као што, рецимо, камен повезујем са овим каменим кућама на приморју које ме такође јако инспиришу.
Инспирацију налази у мотивима из природе, а међу којима се посебно издваја симбол рибе.
-Природа, море и једноставно те неке рустичне природне форме су непресушни извор мотива, а у мом случају инспирација морем потиче и из мог магистарског рада који је имао зa тему Ихтис, односно ранохришћанску симболику рибе, објаснила је Виријевић Митровић.
У поставци изложбе је 13 Вериних мозаика и девет цртежа Аца Митровића, који сматра да је природа основ креативног изражавања.
-То су лавирани цртежи, настали су након периода сликања, као једна врста сликарске паузе, пошто сматрам да су непосреднији у начину израде. Брже одреагујем на неки начин у овом случају фрагментом одређеног мотива који се може наћи на цртежима које ја иначе практикујем дужи низ година. Полазим од природе; не завршавам са природом. Слике, или у овом случају цртежи, могу бити асоцијативни или апстраховани, благо речено; значи налазе се између та два поља.
-Сматрам да не можемо да побегнемо од природе, да је то основ за креативно изражавање једне личности. Инспирација мора свакако да пође од некуда, у мом случају од природе, мислим да је код већине уметника тако, и мислим да ту нема грешке. Ако смо у дослуху са природом ми ћемо и направити неку нову причу која може паралелно живети са природом и на неки начин комуницирати са њом.
Изложба „“Топлина мајке припроде” биће отворена око 20 дана.
