У оквиру Дана европске баштине, Агенција за развој и заштиту Орјена, уз подршку Министарства културе и медија, организовала је на Каменом изложбу документарних фотографија “Катуни на Орјену”, а потом и панел дискусију „Орјенски катуни-прошлост у будућности“.
Изложба фотографија „Орјенски катуни“ постављена црквеној кући Светог Јована на Каменом омогућила је јавности увид у изглед љетних станова, умијеће градње које се преносило вијековима, али и њихово пропадање последњих деценија.
Фотографије Жељка Старчевића подсјећају како су живјели наши преци у Орјенском залеђу, поручио је отварајући изложбу потпредсједник Општине Херцег Нови Иван Отовић, и додао да се то насљеђе може валоризовати прије свега кроз одрживи туристички развој залеђа.
-Значи, ми морамо да водимо рачуна да штитимо и природу у залеђу, да омогућимо људима да остану овдје и да се почну враћати. Јер сама природа, само залеђе без људи не може никако бити одрживо, и све док постоје људи попут Жељка који воле свој посао, који се труде да приближе што већем броју људи овакве ствари, вјерујем да ће залеђе бити све више посјећивано, да ће се људи враћати и на крају да ће то бити додатна атракција.
Услиједила је панел-дискусија „Орјенски катуни-прошлост у будућности“. Модератор Жељко Старчевић, који је задужен за културну баштину Парка природе Орјен, подсјетио је да су Орјенски катуни грађени од локалног камена и покривени ражаном сламом, а њихово постепено гашење убрзано је од краја Другог свјетског рата.
-На Орјену имамо још лошију ситуацију него што је у остатку Црне Горе, јер је јако давно почело то пропадање, и данас имамо само једно газдинство које још увијек издиже стоку на онај традиционални начин, што је поражавајуће и није добро ни за планину ни за управљача Парком природе, јер садејство природе и човјека је оно циљано стање.
У оквиру динамичне панел дискусије стручњаци из ове области предочили су сопствена искуства везана за очување и ревитализацију катуна широм Црне Горе, те понудили могуће путеве за обнову орјенских катуна у садашњим околностима.
Увезивање свих заинтересованих и сарадња са надлежним институцијама, савјет je доктора Веселина Лубурића из Националних паркова Црне Горе.
-Да анимирате локалну заједницу, да направите можда неки кластер, неко удружење или Савјет. Ево једна идеја: направите један социо-економски савјет од корисника простора Парка природе Орјен, и нека једну компоненту тога Савјета чине власници катуна, или можда већину те структуре нека чине власници катуна. Ви ћете периодично водити састанке, ти ћеш бити модератор, имаћете одређене закључке и увијек се потрудите да доведете некога ко може да одговори на то питање из министарства једног, другог, трећег…
Важно је очувати градитељску баштину и уклопити је у нови економски мотив опстанка катуна, истакао је Иван Малишић, пројектни менаџер у Регионалној развојној агенцији за Бјеласицу, Комове и Проклетије.
-Одговор је држање планских докумената, значи оно што треба, посебно у дијелу заштићених зона. Мислим да су ти катуњани препуштени сами себи, и мислим да неће да погријеше уколико нешто раде како је било прије сто година.
Када је ријеч о будућности катуна, предност мора имати пољопривреда, сматра архитекта-конзерватор Александра Капетановић из НВО „Експедитио“ Котор.
-Ја мислим да је пољопривреда кључ, а туризам искључиво само као додатна активност. Имамо примјера стварно гдје тај туризам може да помогне људима. Значи, наравно – не избацивати туризам, али нипошто само да је туризам једини. Јер, у ствари ти катуни су постојали на тим мјестима због природе, због тих ресурса, значи они не би били горе да није било тих природних ресурса.
Завршни догађај обиљежавања Дана европске баштине је организована едукативна пјешачка тура сутра у 10.00 сати са Врбања до крушевичког катуна Вучји до, који је примјер народног градитељства залеђеног у времену.
