Заједница општина Црне Горе (ЗОЦГ) упутила је Министарству јавне управе изјашњење на иновирани Предлог Закона о локалној самоуправи, објављен крајем прошле године.
Како је саопштено из ЗОЦГ, ријеч је о системском закону који је у изради већ неколико година, а који треба да пружи основу за унапређење децентрализације система власти, као једног од стандарда Европске уније.
Предлогом закона прописује се дужност органа државне управе да у поступку припреме закона и других прописа, којима се уређују положај, права и обавезе локалне самоуправе, обезбиједе учешће представника јединица локалне самоуправе, а сугестија Заједнице општина је да се иста обавеза пропише и за посланике Скупштине Црне Горе.
– Предлогом су прописани бројни механизми контроле централних власти над локалним и предузимање мјера због непоштовања закона укључујући и најрадикалније. При томе се не сагледавају суштински разлози који узрокују такво стање, а који су веома често садржани у неодговарајућем нормативном оквиру, неразумјевању потреба локалне самоуправе и неприхватањем иницијатива или изјашњења асоцијације којима се нуде одговарајућа рјешења. Сматрамо да би предложене одредбе стале на пут овој пракси, допринијеле бржем развоју општина и Црну Гору приближиле Европској Унији – наводи се у изјашњењу ЗОЦГ.
Доставилјено је укупно 65 примједби, односно сугестија, а кроз већи број њих Заједница општина инсистира да се локлним самоуправама да пуна слобода да организују своје администрације на начин који им одговара. Значајан број примједби односи се одредбе којима се прописују услови за добијање и губљење статуса града, имајући у виду да се предлогом новог закона уводи политипски систем локалне самоуправе који разликује градове и општине.
Општине које стекну статус града, како се предвиђа, моћи ће добављају поједине послове из области социјалне и дјечије заштите, као и послове из области предшколског образовања и примарне здравствене заштите као законом пренесене послове, односно као послове повјерене прописом Владе.
У Заједници сматрају да капацитет општине да пружа услуге и становницима околних општина не треба да буде један од услова за стицање статуса града, јер се то не може документима доказати. Умјесто тога, треба прописати услов у погледу одговарајућег броја и квалификационе структуре запослених за обављање децентрализованих послова, који се лако може доказати у поступку стицања статуса града.
Сугерише се и да треба брисати став којим се стицање статуса града искључује за оне општине које имају порески дуг, јер га има највећи број општина, а узрокован је углавном вишедеценијским неприлагођеним политикама централних власти.
– Рјешења у овом закону требају да буду подстицајна и допринесу развоју локалне самоуправе а не обратно, као што је то случај са условом у погледу пореског дуга. Политика децентрализације иде у правцу трансформације општина у градове као носиоце већег броја надлежности и фискалне децентрализације која ће их у перспективи финансијски јачати, те им овим и другим законима треба створити одговарајуће услове за квалитетно пружање услуга грађанима у складу са правном тековином ЕУ – наводи се у изјашњењу ЗОЦГ.
Оцијењено је да је одредба из Предлога закона о губитку статуса града, ако се три године не испуњава критеријуме за његово стицање противуставна, јер грубо повређује аутономију општина, а осим тога, упитно може да буде само испуњавање критеријума који се односе на број становника, приходе и пореске дугове према држави, који у великом дијелу зависе од политика централних, а не локалних власти.
За Заједницу су спорне и одредбе које дефинишу могућност оснивања градских општина, па истичу да је треба или укинути или градске општине препознати у почетним одредбама закона као облике остваривања локалне самоуправе, а уједно и посебним законима утврдити њихове органе, органе управе, изборе, финансирање и друго.
У достављеном изјашњењу предлаже се брисање и одредбе којом се Влади даје право да обустави од извршења акте скупштине општине донијете на сједници која је сазвана или одржана супротно прописаној процедури. Као разлог се наводи ризик за извјесно наступање несразмјерне штете по општине и грађане оспоравањем значајних аката скупштине искључиво због процедуралних недостатака у сазивању и вођењу сједнице.
У Заједници општина противе се одредби која ограничава локалне самоуправе да као дан свог празника могу одабрати искључиво датум свог настанка. Они поручују да не треба мијењати празнике које су општине до сада утврдиле, већ оставити могућност да празник буде на неки важан историјски датум, као што је то сада случај у великом броју локалних самоуправа које славе дан ослобођења у Другом свјетском рату.
