Редовно снабдијевање водом сеоских подручја у залеђу Херцег Новог један је од приоритета локалне управе, због чега је Секретаријат за туризам, економски развој и инвестиције заједно са Заводом за хидрометеорологију и сеизмологију и Универзитетом Црне Горе, аплицирао за међународни пројекат “АУТОНОМИС”, који подразумијева прикупљање кишнице и вода из подземних извора и изградњу локалне водоводне мреже.
Секретар за туризам, економски развој и инвестиције Ненад Витомировић подсјећа да је у претходном периоду преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде обезбјећено 40 000 еура за пут Репаји – Бјелске Крушевице и 30 000 еура за истраживање подземних вода и изградњу бунара у селу Врбањ. Циљ ових али и будућих пројеката је побољшање инфраструктуре која би била основ за развој пољопривреде у залеђу Херцег Новог, покретање бизниса, а самим тим и унапређење туристичке понуде града.
Објашњава и шта подразумијева пројекат „АУТОНОМИС“.
-Идеја је и да се прикупља кишница и вода из подземних извора и уради локална водоводна мрежа. Велика цистјерна или чак вјештачко језеро, неке су од опција. Овај пројекат обухвата увођење иноватних технологија на локацији Врбањ у сврху коришћења сакупљене кишнице за пиће – мембранска филтрација воде. Након коришћења те воде, могао би се примјенити филтер за воду за пречишћавање и поновну употребу отпадних вода, у том случају, за добијање воде за наводњавање. Кроз овај пројекат је за Општину Херцег Нови предвиђено 102 471,50 еура, каже Витомировић.
Партнери Општинe Херцег Нови на пројекту су: Универзитет Toulouse III – Paul Sabatier, Француска, Општина Noceta, Француска, Универзитет Corsica Pasquale Paoli, Француска, Завод за хидрометеорологију и сеизмологију, Универзитет Црне Горе и University of Balearic Island, Шпанија, објашњава Витомировић и додаје да ће кроз активности овог пројекта бити тестиране постојеће технологије у циљу пружања веће аутономије сеоском становништву, да имају адекватне услове живота и рада, док се баве својим професијама у руралном подручју.
-С обзиром на то да је то подручје Парка природе Орјен, на овај начин ће се доприноси очувању природе уз минимизирање утицаја на животну средину, каже Витомировић.
Витомировић каже да огроман развојни потенцијал лежи неискоришћен у залеђу Херцег Новог, кроз спајање туризма и пољопривредне производње.
-Оно што је очигледан проблем, барем у Боки, јесте што се развој пољопривреде засебно третира у односу на шири контекст – рурални развој. Не ради се само о подржавању инвестиција у пољопривреду кроз набавку механизације, унапријеђење сточног фонда или прераду на газдинству. Ради се о стварању основних услова за пољопривредне произвођаче кроз унапређење свеукупне инфраструктуре у руралним подручјима, као што је рјешавање проблема адекватне путне инфраструктуре и наводњавања, а све у циљу унапређења постојеће производње и покретања бизниса младих пољопривредника. Херцег Нови, поред маслинарства, има све предиспозиције да буде препознат и као виноградарски крај. О великом потенцијалу за сточарство, пластеничку производњу и о знатној површини нашег залеђа под љековитим биљем, излишно је и причати, сматра Витомировић.
На територији МЗ Камено, Крушевице и Мокрине, по његовим ријечима, налази се 5130,85 хектара пољопривредног земљишта.
-Иако преко 80% ове површине чине пашњаци и ливаде, што је идеално за развој сточарства, у овом дијелу општине има и скоро 500 хектара пољопривредног обрадивог земљишта. Сва производња са тих површина може бити продата хотелима и ресторанима у Боки, али је основни проблем – вода. Такође, имали смо упит од инвеститора за изградњу мотела близу скретања за Крушевице, као и од неколико инвеститора који су заинтересовани за изградњу рустичних вила на потезу Мокрине – Камено. Како је и за развој руралног туризма у залеђу општине потребно обезбједити уредно водоснабдјевање, покренули смо, заједно са поменутим мјесним заједницама, иницијативу за изградњу водовода Камено – Крушевице. Ово је један од пројеката који могу бити финансирани од стране ЕУ кроз ИПАРД и Агробуџет, односно капитални буџет државе, наводи Витомировић.
Своје тврдње да је потребно више улагати у рурална подручја, обезбиједити неопходну инфраструктуру за развој пољопривреде поткрепљује чињеницом да ће приходи од туризма у овој години достићи милијарду еура, али да је Црна Гора с друге стране увезла 600 милиона еура хране.
Витомировић подсјећа да су кроз капитални буџет државе обезбјеђена средства за изградњу модерне саобраћајница и водовод на подручју Луштице, што је основа за развој тог дијела општине не само за туризам, већ и за пољопривреду. Зато се, поручује, у наредном периоду морају фокусирати на подорјенска села.
Намјерa локалне самоуправе да интезивира развој пољопривреде и рурални развој уопште, како каже Витомировић, огледа се у предлогу буџета за следећу годину, као првом кораку.
