Скоро 4.000 тоне опасног грита из Црне Горе више од годину дана налази се у украјинској луци Херсон, након што је локална полиција отворила истрагу о томе како је француска компанија “Валго” крајем 2019. године тај токсични отпад допремила из Бијеле.
“Валго” је ангажован на пројекту ремедијације тла бившег Бродоградилишта Бијела, финансираног из кредита Свјетске банке.
Крајем новембра 2019. године из Бијеле је ка Украјини испловио брод „ФЛ Лидyа“, носећи грит у количини од скоро 4.000 тона, за који је “Валго” од Агенције за заштиту природе и животне средине Црне Горе претходно прибавио дозволу за извоз такозваног „неопасног контаминираног грита“.
Прихват грита из Црне Горе обавила је локална компанија фирма “Арка” са којом је “Валго” закључио посебан уговор, а која је сада под истрагом украјинске полиције због сумње да је у процесу прибављања дозвола предала фалсификована документа и тиме прекршила безбједносне еколошке процедуре у Украјини. Наиме, резултати украјинске лабораторије су показали да је грит из Црне Горе који је заплијењен у луци Херсон изузетно отрован, као и да има “изражен мутагени и канцерогени ефекат”, пишу Вијести.
Подаци до којих је дошао Истраживачки центар МАНС-а показују да је компанија “Валго”, у процесу добијања извозне дозволе од црногорске Агенције за заштиту природе и животне средине на увид доставила налаз Центра за екотоксиколошка испитивања (ЦЕТИ), у коме се наводи да грит заправо потиче из комплекса Порто Монтенегро у Тивту, као и да се ради о неопасној врсти отпада, који је по својим карактеристикама другачији од токсичног грита из Бијеле.
Документ украјинске лабораторије, који је МАНС прибавио у сарадњи са колегама из ОЦЦРП-а, прослијеђен је ЦЕТИ-ју уз молбу да протумаче разлику између црногорског и украјинског налаза, као и да пруже објашњење како је могуће да је у Црној Гори грит проглашен за неопасан, а у Украјини за опасан.
“Оно што нас наводи на закључак да се ради о потпуно различитим узорцима јесте резултат садржаја нафтних угљоводоника (ТПХ). Наиме, као што је познато, ни у једном анализираном узорку отпадног грита који је ЦЕТИ узорковао на локалитетима Бијела и Порто Монтенегро није утврђен тако висок садржај ТПХ. Наиме, садржај ТПХ у гриту није прелазио 0,5% иако је управо на основу утврђеног садржаја ТПХ велики дио отпадног грита из Бродоградилишта Бијела (узоркован 2015. године) и отпадног грита из Порто Монтенегра (узоркован 2009. године) окарактерисан као опасан отпад. Висок садржај ТПХ (преко 1%) утврђен је у узорцима земљишта са локалитета Бијела у периоду 2015 – 2016. година”, наводи Данијела Шуковић, директор Сектора за лабораторијску дијагностику и заштиту од зрачења у ЦЕТИ-ју.
У ЦЕТИ-ју напомињу и то да су представници француске компаније лично узорковали анализирани грит и навели да потиче са локације Порто Монтенегро, за шта се не може тврдити да је урађено према адекватној процедури.
Из компаније “Адриатик Маринас”, која управља луксузним комплексом у Тивту, наводе да је грит са њихове локације одвожен на основу засебног договора између компанија “Адриатиц Маринас” и “Валго Монтенегро”, ћерке компаније компаније “Валго” у Црној Гори.
Грит из Тивта пребачен је у Бијелу на прољеће 2019. године.
“Материјал је тамо привремено складиштен на потпуно одвојеној и наткривеној парцели, до тренутка транспорта од стране компаније ‘Валго’ морским путем, заједно са другим отпадом са простора Бродоградилишта Бијела, на одговарајућу крајњу дестинацију, односно лиценцирану депонију”, навели су из компаније “Адриатик Маринас”.
Са друге стране, ни након више упита Истраживачког центра НВО МАНС и Регионалне мреже за истраживање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП), из компаније “Валго” нису пружили одговоре у вези са тиме како је токсични отпад из Црне Горе доспио у Украјину.
У Агенцији за заштиту животне средине која је издала дозволу за извоз грита за који се испоставило да је токсичан, за МАНС су рекли да знају за истрагу у Украјини, те да су поштовали међународна документа којима је регулисана ова област:”Уговор између ‘Валго Монтенегро’ и ‘ВК Фирма Арка’, је саставни дио обавјештења за извоз неопасног отпада у складу са Законом о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања опасних отпада и њиховом одлагању које је доставило предузеће ‘Валго Монтенегро’. У складу са наведеним законом Агенција је прослиједила обавјештење надлежном органу Украјине”.
Из Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма (бивше Министарство одрживог развоја и туризма – МОРТ), одговарају да су упознати са актуелном истрагом у Украјини, као и да имају комуникацију са украјинским Министарством енергетике и заштите животне средине.
“Због немогућности трајног рјешавања овог отпада у Црној Гори приступило се извозу, па је сасвим јасно да поврат отпада у Црну Гору није најповољније рјешење, уз напомену да и након евентуалног поврата отпада, извозник из Црне Горе има обавезу да нађе другу дестинацију. Црна Гора ће искористити све законске механизме да терет трошкова евентуалног поврата буде на извознику из Црне Горе”, казали су из тог ресора.
До тада, грит за који и даље остаје нејасно да ли је потекао искључиво из Тивта или је помијешан са гритом из Бијеле и тако извезен, остаје “заробљен” у украјинској луци, док се Црна Гора суочава са великим међународним еколошким скандалом.
Кредит од Свјетске банке за санацију контаминиране земље у Бијелој
Француска компанија “Валго” унајмљена је на међународном тендеру од стране Агенције за заштиту природе и животне средине Црне Горе да подручје бившег Бродоградилишта Бијела рехабилитује и очисти од високотоксичног грита, контаминиране земље и уља, због чега је та локација у Бијелој годинама означавана као еколошка “црна тачка”. Црна Гора је за рјешавање тог и још три слична проблема на својој територији узела кредит од Свјетске банке од око 50 милиона еура.
“Валго” је претходно грит извозио у Шпанију, у провинцију Хуелва, све до септембра 2019. године када су шпанске регионалне власти одбиле да издају додатне дозволе за увоз грита, све због наводног “недостатка капацитета” депоније на којој је до тада грит из Бијеле третиран.
Рок за завршетак пројекта ремедијације тла бившег Бродоградилишта Бијела био је јун 2020. године, али је продужен до јуна 2021. године.
Влада Црне Горе је у новембру 2018. године подручје бродоградилишне луке у Бијелој дала на концесију конзорцијуму који чине фирме “Адриатиц Маринас”, власнику комплекса “Порто Монтенегро” и “Б.В. Холдинг Маатсцхаппиј Дамен” из Холандије.
Ипак, холандска фирма “Дамен” је претходне јесени напустила овај посао, а Влада Црне Горе у претходном мандату, на челу са премијером Душком Марковићем, одобрила је да удио холандске фирме у концесионом аранжману преузме компанија “Дрy Доцкс Wорлд – Дубаи ЛЛЦ” (ДДW), што је резултирало потписивањем анекса уговора у новембру 2020. године. Концесија је дата на период од 30 година, а концесионари неће преузимати подручје све док исто не буде у потпуности очишћено од грита и других супстанци, што је обавеза црногорских власти на шта се троши већи дио кредита Свјетске банке.
Из Агенције за заштиту природе и животне средине, којом руководи Никола Меденица (Социјалдемократе Црне Горе), наведено је да нису мишљења да је проблем у Украјини изазвао и кашњење пројекта у Бијелој:
“Међутим, уколико се утврди одговорност компаније ‘Валго СА’ у предметном спору, то може не само носити извјесни репутациони ризик по ову компанију, већ се и негативно одразити на имплементацију пројекта Управљање и чишћење индустријског отпада (ИWМЦП) у Црној Гори”.
“Адриатиц Маринас” више пута кажњаван због кашњења санације грита у Порто Монтенегру
Грит у комплексу “Порто Монтенегро” настао је за вријеме бившег Морнаричко-техничког ремонтног завода “Сава Ковачевић”, познатог и под именом “Арсенал Тиват”, а компанија “Адриатиц Маринас”, која газдује луксузним комплексом, од 2010. године више пута је пробила рок за уклањање грита, због чега их је и кажњавала Еколошка инспекција.
Елаборат процјене утицаја на животну средину израђен за потребе простора комплекса “Порто Монтенегро” из 2010. године предвиђао је да “Адриатиц Маринас” уклони све привремено складиштене количине отпадног грита и контаминираног земљишта до краја 2011. године. Ипак, Одсјек за еколошку инспекцију Управе за инспекцијске послове је двапут подносио захтјеве за покретање прекршајног поступка против компаније управо због пробијања тих рокова, и то у марту 2013. и мају 2015. године.
У првом случају “Адриатиц Маринас” је кажњен са 1.000 еура, док је други прекршајни поступак обустављен јер је тада рок за уклањање грита продужен до краја 2017, потом и до краја 2018. године, да би коначно тиватски грит био пребачен у Бијелу у марту 2019. године.
ИЗВОР: ВИЈЕСТИ
