Научни сарадници Института за биологију мора Универзитета Црне Горе имају многобројне активности у истраживачком раду у циљу заштите еко-система мора, очувања приобаља и харомонизације човјека са природом. Због повећања температуре мора, као посљедице активности човјека, дошло је до тропикализације Јадрана.
Директор Института за биологију мора др Александар Јоксимовић је поводом обиљежавања свјетског Дана животне средине (5.јун) за РТ ХН казао да су присталице да се о томе не прича само тога дана:
– Желимо да свакога дана живимо у хармонији са мајком природом. То стално потенцирам. Живјећемо тако онога тренутка када схватимо да смо само дио природе, да смо само једна нит у њеном бивствовању. Природу морамо чувати, његовати, поштовати. Мислим да смо пали на испиту. Наша свијест није подигнута на ниво да осјећамо наше окружење као наше. Када видимо око себе, отпад, шут, градња, полуцију, загађење, бацање свега и свачега на обале и море онда је то ружна слика о нама самима и даје упозорење да морамо да сачувамо окружење. Сигнали из природе стижу свакодневно. Дешавају се климатске промјене, природни феномени, али очегледно одговор природе постоји. И ових дана су необичне климатске промјене код нас. Није као што је накада било. Утицај човјека постоји и присутан је у окружењу. Морамо радити, подизати свијест о томе да заиста друге планете немамо, поручио је др Јоксимовић.
Апелује да волимо и поштујемо наше окружење ,посебно, какво је у Црној Гори, дефинитивно најљепше, чега нисмо ни свјесни.
– Живи свијет је један од најбољих индикатора промјена. Промјенa температуре мора је нешто што рибе и други морски организми брзо детектују и осјећају. Посљедице тога су неке нове тропске врсте, које су ушле у Јадранско море. Са колегама из Хрватске из Института за океанографију и рибарсто у Сплиту и кроз међаународне пројекте, које реализујемо, уочава се да је дошло до тропикализације Јадрана, односно, до повећања његове просјечне температуре на годишњем нивоу. И један степен разлике температуре у мору утиче на многе процесе репродукције размножавања, и свих других процеса дефинитивно. Најновија књига и попис врста које су ушле у Јадранско море је већ публикована у Хрватској. Колеге, проф. др Јаков Дулчић и Бранко Драгићевић су објавили нову књигу врста у Јадранском мору. Претходна публикација која је описала 407 врста познатих риба које живе у Јадранском мору, већ је застарјело издање.
Преко 60-так чак и више нових врста је описано у овом издању. То су најбољи биоиндикатори дешавања и промјена еко – система мора. Неке врсте које су биле и раније присутне у јужном Јадраном доживјеле су своју експанзију у биомаси и бројности. Један од најпознатија међу њима је риба стевка, која насељава и ареале, гдје раније нису биле присутне. Температурне баријере и салинитета те врсте савладавају и насељавају дијелове гдје нису биле присутни, што је индикатор да се у мору нешто дешава, да су промјене присутне испред нас, објашњава др Јоксимовић.
Јадранско море је дом разних врста морских паса, китова, њихово станиште:
– Имали смо снимке разних виђења, пливање китова, делфина. У Трсту су китови ушли до саме луке, дошли до обале. Ове врсте када осјећају безбједност – приђу обали, пливају, хране се … Ми као људска популација својим активностима, буком, глисерима, саобраћајем – дефинитивно их тјерамо од обале.
Препорука да осим сликања не треба ништа да радимо, да узнемиравамо та дивна створења. Они имају своје животне циклусе, миграције, кретања због репродукције, потраге за храном – оставимо их на миру! Можемо да будемо срећни да их имамо у овом дијелу Јадрана. Јужни Јадран је центар биодиверзитета Јадранског мора, образложио је др Јоксимовић.
Примјер, морска корњача Caretta caretta примјећена је у унутрашњем дијелу Бококоторског залива како плива близу површине:
У Јадрану се могу наћи двије врсте ајкула лисице, по изгледу веома сличне и су обична лисица (Alopias vulpinus) и великоока лисица (Alopias superciliosus). Ајкуле лисице су угрожене врсте, чији излов није препоручљив или је забрањен у многим земљама свијета. Најмаркатнија одлика јакула лисица је веома дугачко репно пераје, које служи као бич, приликом лова ситне рибе.
