Од фебруара 1976. године започела је једна од најзначајнијих међународних сарадњи у историји Института „Др Симо Милошевић“ Игало.
У Институту Игало са посебним пијететом и професионалним поносом чувају сјећање на једну од најзначајнијих међународних сарадњи у историји те установе – рехабилитацију норвешких пацијената, обољелих од реуматских болести, која је започела у фебруару 1976. године и трајно обиљежила како њен развој, тако и животе хиљада пацијената.
-Та сарадња започела је доласком прве организоване групе норвешких пацијената на лијечење у Игало у објектима који су данас познати као „стари Институт“ или „Фаза један“. Био је то почетак једног изузетног здравственог програма, који је Норвешким пацијентима донио нову наду, адекватну едукацију, максималну функционалност, омогућио већу самосталност и довео до успоравања прогресије болести. Поред тога, програм је према искуству наших норвешких партнера донио и шире друштвене користи – смањено боловање, дужи останак у радном односу и већи квалитет живота.
Норвешки систем „Behandlingsreiser“ (лијечења у иностранству) започео је седамдесетих година прошлог вијека као пилот-пројекат, покренут као трогодишња пробна мјера с циљем јачања терапијских могућности за обољеле од реуматских болести и псоријазе. Већ тада је норвешки парламент (Стортинг) препознао како медицинску, тако и економску оправданост оваквог модела лијечења, будући да је терапија коју смо ми пружали у Игалу била изузетног квалитета који је упоредив и са највишим норвешким стандардима везаним за квалитет здравствених услуга, али уз значајно ниже цијене коштања. Програм је након почетка 1976. године, продужаван у циклусима од три до пет година, да би 1997. године постао трајни дио норвешког државног буџета за здравство.
За Институт Игало, ова сарадња била је много више од уговорног односа.
-Током пет деценија сарадње, кроз наше капацитете прошле су хиљаде норвешких пацијената, уз стално присуство норвешког медицинског и социјалног особља. Заједно смо градили модел рехабилитације заснован на доказима,а који је представљао комбинацију физикалне терапије, балнеологије, климатотерапије, и едукације пацијената, што је Институт Игало позиционирало као један од најпрепознатљивијих центара за рехабилитацију реуматских обољења у овом дијелу Европе.
Посебно мјесто у нашој архиви и колективном памћењу заузимају записи из јануара 1976. године, када је норвешка штампа детаљно извјештавала о првој групи од 123 пацијента који су кренули на тронедјељно лијечење у Игало, уз присуство тадашњих високих државних званичника Норвешке. Већ тада је Институт Игало описан као установа високог медицинског стандарда, са традицијом која датира још од 1949. године и са више од 200 000 пацијената лијечених до тог тренутка.
Данас, поводом 50 година од почетка те сарадње, у Институту Игало поносно прате и текст објављен у Норвешкој у оквиру јубилеја програма „Behandlingsreiser“, који још једном потврђује дубок и дугорочан значај који је Игало имало за норвешке партнере и за сам развој тог здравственог модела. Како истичу, тај осврт доживљавају као признање заједничком раду, али и као подсјетник на одговорност коју носи такво насљеђе.
-У том духу, у Институту Игало се интензивно припрема за обиљежавање 50 година сарадње са Норвешком, чији је почетак везан управо за 5. фебруар 1976. године. Јубилеј посматрамо не само као прилику за присјећање, већ и као мост између прошлости и будућности.
Након периода пословних изазова, данас улазимо у фазу стабилизације пословања и планираних инвестиција кроз План реструктурирања, са јасном визијом модернизације капацитета, унапређења медицинске опреме и даљег развоја кадрова. У том контексту, са оптимизмом гледамо на могућност обнове сарадње са норвешким партнерима од 2027. године, у оквиру следећег избора међународног центра специјализованог за пружање рехабилитационих услуга.
Наша амбиција остаје иста као и прије пет деценија: да Институт Игало буде мјесто гдје се сусрећу знање, искуство и хуманост, на добробит пацијената из Црне Горе, Норвешке и цијеле Европе, и да традицију започету 1976. године наставимо у савременом, одрживом и међународно релевантном оквиру, истичу из Института “Др Симо Милошевић”.
