Глобални дан превенције недостатка јода обиљежава се сваког 21. октобра ради подизања свијести јавности о критичној улози јода у људском здрављу. Јод је микронутријент који је неопходан за одговарајуц́у функцију штитне жлијезде, за правилан раст и развој, саопштено је из Института за јавно здравље.
Недостатак јода утиче на неадекватну производњу хормона штитне жлијезде што има вишеструке штетне ефекте на раст и развој. На негативне ефекте недовољног уноса јода осјетљива је цијела популација, а посебно, труднице, дојиље и мала дјеца. Хормони штитне жлијезде су неопходни за нормалан развој мозга, а недостатак јода у феталном периоду, код новорођенчади или мале дјеце може изазвати трајно ментално оштец́ење.
Универзално јодирање соли (УСИ), је моћна и најефикаснија међународно договорена стратегија у борби против болести и поремећаја узрокованих недовољним уносом јода. Стратегијом јодирања соли се постиже оптималан унос у популацији што обезбјеђује адекватан когнитивни развој дјеце омогуц́авајуц́и им да школовањем достигну свој пуни потенцијал. Ови ефекти имају велики значај у свијетлу пандемије коронавируса, који је све јавноздравствене капацитете усмјерио на највећу глобалну здравствену кризу, чиме су угрожени и рутински програми међу којима и програми за смањење дефицита јода.
Црна Гора је ендемско подручје за јодни дефицит па је основни извор јода у исхрани јодирана кухињска со. Опште препоруке за смањење уноса соли у популацији наглашавају значај праћења јодног уноса, нарочито за осјетљиве категорије: труднице, дојиље и дјецу до двије године старости.
Активности везане за Универзално јодирање соли и смањења уноса соли у популацији се морају одвијати паралелно уз праћење ефеката у популацији да би се избјегли негативни утицаји недостатка јода. Нарочито су труднице под ризиком недостатка јода услед повећаних потреба за јодом у трудноћи, препорука за смање уноса соли као и чињенице да су према последњим доступним подацима из 2017. труднице у Црној Гори биле у благом јодном дефициту.
Црна Гора има дугу традицију јодирања соли за људску употребу, а временом се мијењала само количина додатог јода. Последњих година је додатно унапријеђена стратегија јодирања соли у Црној Гори захваљујући превентивним активностима, закључцима истраживања које је Институт за јавно здравље Црне Горе предузимао уз подршку УНИЦЕФ-а у току 2017 и 2019, доступних података о конзумирању соли популације у Црној Гори и препорука Међународне мреже за превенцију дефицита јода (ИГН мреже).
Захваљујући предузетим превентивним активностима можемо бити задовољни чињеницом да популација у Црној Гори има задовољавајући јодни унос, али имајући у виду да су труднице, дојиље и мала дјеца веома осјетљиви на флуктуације у јодном уносу неопходно је системско праћење и благовремено предузимање мјера да би се превенирали дефицити.
