Рибари и поједини суграђани су на фејсбук профилу подијелили фотографије и видео, на којима су у Бококоториском заливу снимљени, како наводе, примјерци морске врсте ватреног црва, који се храни угинулом рибом, а опасан је по људе који га додирну.
Др Славица Петовић, научни савјетник у Институту за биологију мора Универзитета Црне Горе, којој смо доставили фотографије, прокоментарисала је да је незахвално на основу снимака, давање научног стручног мишљења о којој је врсти ријеч, али је сигурна да се не ради о ватреном морском црву:
– Са сигурноћу могу да кажем да није у питању врста, како је у народу зову, ватреног црва, на латинском Хермодице карункулата (Hermodice carunculata). Разлика је првенствено, што је ватрени црв врста организма многочетинаша, који живи, углавном, на морском дну. Већ двадесетак година се бавим проучавањем бентносних заједница. Имали смо прилике да забиљежимо ту врсту организама дуж Црногорског приморја, која је одраније присутна у нашем мору.
Што би био разлог повећања бројности тог организама, са сигурношћу се не може говорити. Неки научници наводе да је повећање температуре воде Јадранског мора, условило њихово размножавање. То је врста стрвинара, који се хране организмима, нарочито, угинулим рибама, a тамо гдје се практикује нелегални риболов је већа концентрација тих стрвинара, јер има доста угинуле рибе на морском дну.
Напомињем, тог црва се не смије додиривати, јер кроз четине, у кожу убризгавају неуротоксине, који могу да проузрокују болне реакције, оток, црвенило, а некада је та количина токсина која се убризга у тијело жрве, толико велика, да може да доведе и до гушења. Ту врсту црва треба избјегавати!
Ватрени црв је везан за морско дно, што могу да потврде и наши рибари, који кочаре. Знају да на морском дну живе ови организми, које могу да нађу у својим вршама.
Оно што сам видјела на фотогрфијама, сигурно могу да кажем да то није та врста, навела је др Петовић.
Истиче, да се на основу фотографија не може урадити идентификација организама. Коментарише фотографије са друштвених мрежа:
– Мени личи на бијеле структуре, бијеле творевине, врпчастог изгледа, незахвална су нагађања о каквој врсти би могло бити ријечи… Нама, људима од струке не иде у прилог да коментаришемо без директног увида. У сваком случају без конкретног узорка и без његове детаљне обраде – не може се дати тачна информација.
Апелујем на становнике нашег подручја, који су везани активношћу на мору, ако било што примјете неопходно је да узму узорак и доставе у Институт за биологију мора у Котору. Једино на основу директног увида у тај материјал можемо са сигурношћу да кажемо о чему се ради и да јавности дамо тачну информацију, објашњава др Петовић.
У Институту за биологију мора имамо лијепу сарадњу са заљубљеницима у море и широм јавношћу. Отворени смо за сваку комуникацију, увијек у било које доба могу да нас контактирају и обавијесте, ако наиђу на такве организме. Нека нам јаве – отићи ћемо на лице мјеста, апеловала jе др Славица Петовић.
фотографије на мору: Милош Самарџић
