Рибар Гојко Митровић доставио је Институту за биологију мора Универзитета Црне Горе слике младе јединке велике бијеле ајкуле, уловљене и пуштене на 12 километара од наше обале и дубини од 115 метара. Иако се често вјерује супротно, ова врста природно залази у Јадранско море и становник је читавог Медитерана. Њена бројност је, међутим, знатно нижа него у прошлости. Велика бијела ајкула (Царцхародон царцхариас) једна је од најпознатијих врста животиња у свијету, а њена Медитеранска популација сматра се критично угроженом. Налази ове врсте у Медитеранским земљама постали су веома ријетки и често се појединачно описују у научној литератури. Према подацима Института, током протеклих готово 30 година, ово је тек трећи улов ове врсте у нашим водама. Најновији налаз младе јединке у Јадрану забиљежен је 2023. године, у сусједној Хрватској, саопштено из Института за биологију мора Универзитета Црне Горе.
Да ли сте знали? Ајкуле, раже и химере, односно хрскавичаве рибе, спадају међу најугроженије групе кичмењака на свијету. Савремени научни подаци указују на то да се више од трећине врста из ове групе суочава с пријетњом изумирања. У посљедњим деценијама напори за очување хрскавичавих риба значајно су повећани. Међу многим разлозима, кључни је правилно функционисање морских екосистема, које зависи од ове групе риба, која контролише бројност популација многих врста морских организама.
Иако одрасле јединке ове врсте могу представљати потенцијалну опасност за човјека, напади ајкула су уопште нешто што се ријетко дешава. Већина људи има урођени страх од животиња које могу бити опасне по нас, што је у потпуности разумљиво. Ипак, кроз правилно информисање, без сензационализма, може се увидјети да је учесталост напада ајкула на људе знатно мања у поређењу са многим другим животињама, чак и неким од оних које сусрећемо свакодневно.
Природњачки музеј Флориде води свјетску базу напада ајкула на човјека. Према њиховим подацима, током 2024. године забиљежена су четири напада са фаталним исходом, по један у: САД-у, Западној Сахари, Египту и Малдивима. Ова статистика обухвата све врсте ајкула, не само велику бијелу. Извјештај поменутог музеја можете погледати овдје:
https://www.floridamuseum.ufl.edu/…/yearly-worldwide…/
У Црној Гори забиљежен је само један напад ајкуле на човјека, средином прошлог вијека. Од превентивних мјера, препоручује се избјегавање пливања у зору, на већим удаљеностима од обале, или у близини риболовних активности. На нашој страни Јадрана напади се дешавају изузетно ријетко, а посљедњи са фаталним исходом догодио се у Хрватској прије пола вијека (1974. године). Посљедњи напад у Јадрану десио се 2008. код острва Вис у Хрватској, без смртног исхода, када је ајкула напала рониоца који је са собом носио уловљену рибу. Временска разлика између посљедња два напада на источној страни Јадрана износи више од 30 година. Као и у случају било које друге дивље животиње, није могуће предвидјети хоће ли се, када и гдје напад догодити.
У већини медитеранских земаља, па тако и у Црној Гори циљани је излов велике бијеле ајкуле забрањен. Ова врста заштићена је Рјешењем о стављању под заштиту појединих биљних и животињских врста (Службени лист РЦГ, бр. 76/2006), као и Наредбом о ловостају узрасних класа риба и других морских организама (Службени лист ЦГ, бр. 26/2015). Захваљујући господину Митровићу, добили смо веома риједак и вриједан податак са научне тачке гледишта. Како се и препоручује, он је ослободио живу јединку из мреже док је још била у мору и Институту доставио све информације о улову, заједно са фотографијама, на чему смо му захвални.
У Јадрану и другим дјеловима Медитерана, недавно је спроведено истраживање италијанских колега са намјером да се пронађе и означи јединка ове врсте. И поред вишегодишњих покушаја, ниједна бијела ајкула није забиљежена. Истраживање је објављено у научном часопису Ацта Адриатица, а можете га пронаћи овдје: https://acta.izor.hr/ojs/index.php/acta/article/view/1382
У оквиру пројекта “Јачање грађанске науке ради унапређења пријављивања случајног улова ајкула и ража у Црној Гори“, Институт спроводи програм грађанске науке #пошаљиајкулу.
Пројекат финансира Регионални Центар Активности Посебно Заштићених Подручја(Регионал Ацтивитy Центре фор Специаллy Протецтед Ареас – УНЕП/МАП-СПА/РАЦ) кроз позив за мале пројекте за спровођење комуникационих иницијатива за очување хрскавичавих риба у Јадранском региону.
На крају, неке од скоријих улова ове врсте широм Медитерана и податке о истима можете наћи у сљедећим научним радовима:
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7611865/
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7617451/
https://zdjp.si/…/2018/12/ASHN_28-2018-2_KABASAKAL.pdf
https://acta.izor.hr/acta/pdf/61_2_pdf/61_2_13.pdf
https://www.frontiersin.org/…/fmars.2024.1425511/full
Извор: Институт за биологију мора Универзитета Црне Горе
