Научни сарадници Института за биологију мора Универзитета Црне Горе имају многобројне активности у истраживачком раду очувања приобаља и харомонизације човјека са природом, у условима климатских промјена.
Директор Института за биологију мора др Александар Јоксимовић за РТХН објашњава да је динамика еко система изражена у промјенама и колебању температуре мора о чему смо свједочили ових дана. Температура мора се била драстично спутила са максималних 28 на 19 степени:
– Били смо свједоци прије десатак дана када се појављује термоклина, површински слој воде има топлију воду и мијења се та температура у односу на дубину, јер се устале водене масе, површина воде је изложена великом сунчаном излагању и имали смо температуре мора и 28 степени у Бококоторском заливу и испред Будве. Када је задувала бура, тај природни феномен се увијек испољава да се дубинска вода подигне, која је хладнија, пуна кисеоника. Имали смо драстичан пад температуре мора на 19 степени. Тако да је вода хладна, изузетно бистра и пуна кисеоника, а то је та дубинска вода. Ништа ново, неубичајено. То су динамике водених маса, вјетрови који утичу на стање нашег мора.
Вјероватно, није туристима згодно да се ових дана купају по нижим температурама мора. Ако се устали та вода, вјетрови стану, као што бива у љетним мјесецима имаћемо топлије море. Најављују метеоролози опет топлотни талас и температуру ваздуха око 40 степени, напомиње др Јоксимовић.
Очигледно смо свједоци неких промјена које се дешавају, процес затопљавања Јадранског мора траје дуже вријеме:
– Према научним подацима, мјерењима је закључено да се просјечно температура Јадрана подиже на годишњем нивоу за 0,03 степена, што би за 10 година значило 0,3 степена, а у наредни стотину година Јадранско море би било топлије три степена, навео је др Јоксимовић.
Истиче да су прави показатељи за то топловодне врсте, које су из Црвеног мора, преко Суецког канала нашле своје ново станиште, овдје у Јадранском мору.
– Једна од тих врста јесте риба из рода Птероис милес (Pterois miles), позната као риба лав, оклопник, риба паук примјећена у албанским и италијанским водама. Ловљена је у Јадрану. Очекујемо њену појаву и овдје. Није агресивна врста. Опасне су њене бодље. Њена реподукција траје преко цијеле године. Чини се да једини начин да елиминишемо јесте циљани излов ове врсте, што подоводном пушком, што организацијом ронилачких клубова и спортских риболовних друштава….Једино на овај начим можемо елиминистаи ову врсту, здруженим снагама из свих дијелова Јадранског мора, казао је др Јоксимовић.
Додаје да су рибари њихови сарадници, пријављују и у Институт за биологију мора доносе необичне примјерке на које наилазе, а научни сарадници те истраживачке институције се баве даљим проучавањем и кретањем врста у сарадњи са колегама из региона…
