Повјерење у мејнстрим медије је нарушено, а бројни примјери показују како су чак и најугледнији од њих подбацили у очувању повјерења и етичког извјештавања, што грађане све чешће наводи да информације траже из алтернативних извора, због чега је неопходно улагати у јачање капацитета за препознавање и сузбијање манипулативних наратива, уз истовремено досљедно поштовање слободе говора и права медија.
То је саопштила министарка културе и медија др Тамара Вујовић у уводним обраћањима на конференцији „Медији у Црној Гори – достигнућа и изазови”, коју је организовало Министарство културе и медија поводом Дана новинара Црне Горе.
Министарка је указала да је ово друга најсмртоноснија година за новинаре од 1990. године, са 104 смртна случаја, према подацима Међународне федерације новинара.
-Више од половине страдалих убијено је у Гази, Западној обали и Либану. Чак 520 новинара широм свијета заробљено је усљед раста ратних сукоба и глобалног ауторитаризма, навела је Вујовић.
Казала је да је у Црној Гори, према Синдикату медија, у 2024. години забиљежено 18 напада на новинаре, док Управа полиције биљежи 16.
-Индекс безбједности новинара биљежи благи пад са 3,35 на 3,33. Посебно тежак био је физички напад на Ану Раичевић, као и пријетње Драгани Шћепановић, што је довело до брзе реакције и процесуирања починитеља, рекла је Вујовић.
Подсјетила је да је данашњи дан посвећен новинарима.
-Многи су атрибути којима вас ових дана ословљавамо – чувари демократије, седма сила – и можда звучи као фраза, али то нису празне ријечи. Ваш рад јесте темељ демократије јер омогућава грађанима да буду правовремено и објективно информисани, да захваљујући истинама које објављујете доносе информисаније одлуке и буду боље обавијештени, истакла је Вујовић.
Према њеним ријечима, пријетње, политички и економски притисци, дезинформације и појава вјештачки генерисаних садржаја су само неки од изазова са којима се новинари суочавају.
-Наша је одговорност, као Министарства и институција, да вас заштитимо и обезбиједимо услове за слободан и достојанствен рад. Право грађана да знају и ваше право на безбједан рад управо су критеријуми по којима се вреднују темељна права у поглављима 23 и 24, казала је Вујовић.
Министарка је захвалила црногорским медијима на професионалном извјештавању у најтежим тренуцима, попут трагедије на Цетињу.
-Сачували смо чојство и достојанство, што је данас равно јунаштву. Апелујем на ријетке који су се поводили за приземним сензационализмом да не понављају те грешке, казала је Вујовић.
Потпредсједник Владе Црне Горе, Филип Ивановић подсјетио је да новинарство у Црној Гори има дубоке историјске коријене, наводећи да је од својих почетака испуњавало кључну улогу у демократизацији друштва и развоју државе.
-Упркос бројним изазовима, професионални новинари и медији остају ослонац демократије, заштитници јавног интереса и симбол слободе изражавања, који је темељ сваког савременог друштва, навео је Ивановић.
Према његовим ријечима, у овом времену које доноси нове изазове и када се лажне вијести шире брже него икад, „наш заједнички циљ мора бити јачање међусобног повјерења како бисмо осигурали да новинари уз институционалну подршку слободно трагају за истином и промовишу демократске вриједности“.
Шеф делегације Европске уније (ЕУ) у Црној Гори, Јохан Сатлер, истакао је значај слободе медија као темеља сваке демократије, посебно у државама попут Црне Горе, које теже чланству у Европској унији.
-Слобода медија је „жила куцавица“ демократије. Без ње, друштва не могу бити слободна. Ова конференција представља одличну платформу за разматрање напретка у стварању подржавајућег окружења за слободне и професионалне медије, али и за идентификовање изазова који тек предстоје, рекао је Сатлер.
Он је изразио забринутост због насиља над новинарима, поручујући да Црна Гора мора досљедно примењивати политику нулте толеранције према оваквим инцидентима.
Сатлер је подсетио и на неријешене случајеве из прошлости, попут рањавања новинарке Оливере Лакић 2018. године и убиства главног уредника „Дана“, Душка Јовановића.
-Некажњавање оваквих дјела спрјечава одвраћајући ефекат и најгора је услуга демократији, упозорио је Сатлер.
Говорећи о изазовима савременог доба, Сатлер је истакао значај борбе против дезинформација.
Он је похвалио кораке Црне Горе у успостављању институционалног одговора на дезинформације, али је истакао да овај процес мора бити убрзан.
-Борба против дезинформација је борба за наше демократије. Међутим, важно је да се овај процес не злоупотребљава за етикетирање другачијих мишљења као лажних вести, поручио је Сатлер.
У оквиру конференције ће бити одржани панели „Шта грађани Црне Горе мисле о својим медијима“ и „Пут ка заштити друштва од дезинформација“.
Извор ПР центар
