Тродневни програм у част 640 година од оснивања Херцег Новог и славе Манастира Савина завршен је вечерас свечаном академијом на Канли кули. Свечаности су уз бројне Новљане присуствовали патријарх Српске православне цркве Порфирије, митрополит црногорско – приморски Јоаникије, владике захумско – херцеговачки и шабачки, директор Управе за сарадњу са црквама и вјерским заједницама Владе Републике Србије, конзул Републике Србије у Херцег Новом, предсједници општина Тиват и Котор, градоначелник Требиња, посланици Скупштине Црне Горе, свештенство и монаштво Српске православне цркве, представници Которске бискупије, Исламске заједнице за Боку и Будву и Јеврејске заједнице Црне Горе.
За сјећање на сусрет са Патријархом предсједник Општине уручио је његовој Светости Светостефанску Повељу, рађену по замисли архитекте и конзерватора Срђана Марловића, уз умјетничку слику Манастира Савина аутора Никше Косића.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић упутио је изразе најдубље захвалности Његовој Светости Патријарху српском Порфирију, који је, како је истакао, учинио истинску част Херцег Новом одазивајући се на позив да присуствује обиљежавању 640. годишњице од оснивања града и славе Манастира Савина.
-Значај овог догађаја историјски је за цијелу Боку и Црну Гору, а огледа се јасно и у љубави и поштовању коју Вам исказује велики број грађана који су испунили новске цркве, улице и тргове како би Вам уприличили свечани и велелепни дочек, рекао је Катић.
Он је подсјетио да је Херцег Нови једини град у Црној Гори који има сачувану оснивачку Повељу, а самим тим и своју крштеницу.
-Од 1382. године до данас смјењивали су се освајачи, али Херцег Нови је остао посвећен Светом Стефану, увијек свој и пркосан успијевао је да издејствује праву мјеру самосталности – грађанске, вјерске и културне, рекао је предсједник Општине.
Осврнуо се на јединствене симболе културе и духовности Херцег Новог и истакао да се Новљани поносе чињеницом да у Општини има чак 89 хришћанских храмова – 75 православних и 14 римокатоличких, који су „вјековна мјеста сабирања, споменици духовности, културе и умјетности, а у исто вријеме и симболи складног суживота, дубоког међусобног поштовања и толеранције које на овим просторима вијековима баштинимо“.
-Од оснивања до данас, једна од најсвјетлијих тачака у историји Херцег Новог свакако је Топаљска комунитада. У периоду када је град био под влашћу Млетачке републике, прије 304 године основана је Топаљска градска општина која је имала статус градске управе, подсјетио је Катић али и на чињеницу да је након одлуке Светог Синода, блаженопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Херцег Новом уручио Орден Светога Саве првога степена, за изузетан допринос животу и мисији Цркве и сарадњу на корист вјерног народа.
-Слога и заједништво вјековна су одлика овог града, а највише долазе до изражаја онда када је најтеже, када треба бранити свој идентитет, слободу, увјерења. Свједочи томе његова далека, али и новија историја, истакао је предсједник Општине.
Слављење Светог архиђакона Стефана, као свеца који је био заштитник Државе Краља Твртка, оснивача Херцег Новог, по ријечима Катића, има упориште у јакој духовној вези међу православним житељима града, која траје генерацијама, као и у увјерењу да се може бити свој, а у исто вријеме припадати свијету.
Патријарх српски Порфирије истакао је да је почаствован Светостефанском Повељом, која ће, како је казао, бити подсјетник за незаборавне дане проведене у Херцег Новом.
– Овај јубилеј значајан је за вас Новљане, Боку Которску и Црну Гору, али и за Херцеговину и наш народ, гдје год да живи. Али значајан је и за нашу цркву у цјелини. За то постоји много разлога, а најважнији је тај што су Херцег Нови и читава Бока и даље уз море на југоисток, једино мјесто гдје су Срби православни хришћани били, и захваљујући јунаштву и мудрости, опстали као медитерански народ – навео је он.
Херцег Нови је за патријарха град у којем сви који дођу, престану да се осјећају као гости.
– У Новом сви, а кажем и за себе, имамо утисак да смо се вратили сами себи, јер љепота пејзажа, пјаца, безбројних скалина, којима сам и сам пролазио, улица, кантуна и портуна, палата, ђардина, палми, агава, а по највише сусрет и разговор са Новљанима, нама самима разоткрива оно што је најлепше и најдрагоценије у нашем бићу, оно што је ту усађено руком нашег најплеменитијег, најважнијег и највећег сина, оца и учитеља, виноградара… оно што је ту посађено руком Светога Саве – поручио је Порфирије.
Како је рекао, Херцег Нови носи јеванђеоску љубав, има раширене руке и отворено срце за све и свакога и отворене прозоре.
-По отворености срце има много улаза али нема излаза. И свако ко дође има дубоко осјећање и свијест да се вратио себи. Отуда не треба да нас чуди да Бока и Херцег Нови који има толико православних светиња је увијек био отворен за све са браћом католицима и другим. И овдје је међу нама имам Исламске заједнице који живи у Херцег Новом. И он сам свједочи да Херцег Нови није просто град толеранције, него град љубави, може да буду људи свјесни свог идентитета, воле своје и да воле и другога. И као што је Бог својом филигранском руком уцртао тај етос, јер сам Бококоторски залив је довољно затворен да може бити сачуван од разних спољашњих олуја и непогода и да је лијеп, благодаран, отворен као широко море, пристучан јер је потпуно слободан, јер љубав чува његову слободу и размјену добара, поручио је Порфирије.
Патријарх је благословио све Новљане и све људе који у њега дођу, све људе Црне Горе, „својим благословом мира и јединства, који подразумијева посебност и подразумијева да свако има свој непоновљиви и посебан печат“.
-Али тај благослов Божији није добио да би он био повод за неспоразуме, удаљавања, анимозитете, већ тај печат Божији који је сваки појединац добио као нешто непоновљиво добио је као дар да би га умножавао и кроз њега даривао себе другом, кроз њега успостављао заједништво и јединство, поручио је патријарх Порфирије.
У програму су учествовали солисткиње Јована Мустур Ражнатовић и Бранка Зечевић, КУД Игало, хорови Свети Сава и Свети Василије Острошки, дјеца рецитаторско пјевачке групе Преподобна Касија Константинопољска.
Приказан је и кратак филм о историји Херцег Новог.
У току је „Ђедов сабор“ у оквиру Трга од ћирилице, а у знак поштовања према блаженопочившем митрополиту Амфилохију и јубилеја 90 година херцегновског хора Свети Сава. У програму наступају уз хор и пјевачку дјечију групу са Топле, и Етно група Горица из Подгорице, KУД Kопаоник из Лепосавића, вокална солисткиња Бранка Зечевић и пјесникиња Теодора Ковач.
Ђедов сабор благословио је патријарх Порфирије:
– Благословом Божијим и молитвама блаженопочившег Митрополита Амфилохија за којег сам сигуран да се налази у наручју Божијем и да брине за своју цркву и свој народ и радује што се ми сабирамо у име Христово. Сабирамо се у част на дјело, личност и лик митрополита Амфилохија. Добар је назив „Од Дунава до мора сињега“. Као што Христово дјело, тако и црква нема границе и иде у бескрај коме нема краја и сваки човјек који се посветио и преображавао се у Христу а један од оних јесте Ђедо, како га од миља зовемо, јесте наш блаженопочивши Митрополит сав у Христу. Када га дефинишемо границом Дунава и сињег мора хоћемо симболично да кажемо да је његова молитва подвиг за цркву и нешто што превазилази границе. Он, сједињујући се са Христом, превазилази све границе и припада сваком мјесту, сваком народу и човјеку, бесједио је патријарх.
Програм су водили Жељка Чепић и Драган Видаковић.
