У оквиру пратећег програма „Антићеви дани“ синоћ је у прелијепом амбијенту Његошеве школе одржано предавање историчара Срђана Граовца под називом „Његошев поглед с Ловћена“.
Како је казао Граовац фокус овог предавања је Његошево политичко дјеловање.
-Након биографије било је ријечи о Његошевом политичком дјеловању на нивоу Црне Горе, затим и о његовом односу према Србима у Војводини, нарочито у вријеме тадашњих драматичних догађаја који су задесили Хабзбуршку монархију 1848/49. године, коју је Његош помно пратио и имао однос прем свим тим дешавањима, казао је Граовац.
Његош као пјесник има цивилизацијски, глобални значај и то је непорециво, али је његово политичко дјеловање такође веома важно, поготово за Црну Гору.
-Не треба заборавити да је темеље модерне Црне Горе ударио управо Петар II Петровић Његош, стварајући институције државе, на крају крајева формирајући државу. Прије њега Црна Гора је више функционисала као заједница племена, која се прије свега окупљала око митрополије, око саме институције митрополита. Обједињавали су се око заједничке борбе и пружања отпора на примјер Османлијама, Турцима на првом мјесту, али ништа друго их у тој мјери није повезивало као ти моменти, остало је све било партикуларно везано за племенске интересе, за братства, тако да Његош прави тај један велики заокрет у Црној Гори, наставља посао свог претходника Светог Петра Цетињског и то ради много успјешније јер успијева да изгради модерне институције, казао је он.
Погрешно је Његоша стављати у контекст данашњег времена, истакао је Граовац.
-Његош је човјек свог времена, 19. вијека и кроз ту призму га увијек треба посматрати. Када га покушате извући из те призме у данашње вријеме, онда га претварате у средство за обрачун, а понекад у дневно политичке сврхе, што сматрам да је погрешно. Ако причамо о Његошевој заоставштини, остало је његово непролазно дјело, његова књижевност, закључио је Граовац.
Подсјећамо, манифестација „Антићеви дани“ први пут је одржана у Херцег Новом, у сарадњи ЈУК Херцег Феста и Културног центра Нови Сад.
