Саопштење за јавност упутила је одборница ГП „Идемооо“, Оливера Доклестић.
Како наводи, јучерашња расправа на сједници скупштине Општине у вези Програма уређења простора за 2026. „показала је демонстрацију силе власти на штету суштинског јавног интереса, и безобзирност чак и кад је у питању здравље и безбједност становника, не уважавајући бројне аргуменате опозиције и једног броја одборника владајуће коалиције о битним повредама Закона о уређењу простора, Закона о изградњи објеката и Закона о заштити животне средине“.
-Штури Програм уређења простора, који је представио, бранио и одбранио секретар Секретаријата за урбанизам, Владислав Велаш, а потом и сам предсједник општине, доноси само листу нових саобраћајница, и инфраструктуре у дјеловима општине, а без елаборације великих инвестиција рестаурације и завршетка Постројења за третман отпадне воде, реконструкције колектора канализације на ривјери и без помена фамозног пројекта за “уређење Градске пијаце”, са реконструкцијим (и доградњом) објекта дирекције “Мјешовитог” и простора око њега, саопштила је Доклестић и додала да нема помена о Његошевој улици, трибинама на стадиону ФК “Игало”, рехабилитацији луке “Зеленика”, радова на “грандиозним” мегаобјектима у Кумбору, Баошићу и, вјероватно на потезу од Лаловине до Царине у Зеленици или наставак радова на санацији клизећег бријега са Канли кулом.
План уређења простора, како каже, је са бројним законским мањкавостима, а што секретар објашњава неусклађеношћу ПУП-а и закона. Објашњење, како каже, изван било каквог правничког и сушественог смисла.
-Шта се то крије “иза бријега” који Катићева власт назива “развојем општине” са бројним инвеститорима, ако не знамо ништа о тим инвеститорима. Предсједник општине захваљује “вишој сили” што је УНЕСКО за Херцег Нови скинуо мораторијум, забрану градње. А онда сазнамо да је неко из Општине анагажовао једног архитекту-конзерватора да ради обраду посебних локација за ПУП ОХН, студијски документ на 1023 стране, и да то једно лице прописује конзерваторске услове за објекте у заштићеном подручју Старог града, за реконструкције и доградње у Старом граду, Источном и Западном подграђу. Једно лице ради, потом и пројекте реконструкције и доградње по сопственим упутствима. Нема мултидисциплинарног тима стручњака, који стоји иза тог лица. Ако то није законом забрањено због конфликта интереса и ако то није кривично дјело, онда заиста више и не знамо шта је кривично дјело, истиче Доклестић.
Проблем је, како каже, што то једно лице, са одобрењем власти, унижава значај и професионалну одговорност својих колега, посебно старијих, на најгрубљи начин ударом на њихово знање.
– И све то омогућава актуелна власт. Иако има и добрих анализа, суштински он ипак уништава ништава градитељско, културно добро нашег града, разним рјешењима која опонашају барокну прошлост, а које евидентно нема у Херцег Новом. Херцегновско градитељство није ни Котор ни Дубровник. Такође, незанемарљива чињеница је крајње негативан став према високој вегетацији која је заштитни знак Херцег Новог, колико и тврђаве. То једно лице налазимо на пројектима за: Његошеву улицу, санације Канли куле и задужбине Мусић, у пројекту реконструкције Градске пијаце, реконструкцији Градске музике, Куће Ива Андрића, Градског сата, као и објекта Шимрак-Тонсати. По његовом предлогу је урађен и пројекат рушења зида уз Рент а виле за изградњу стамбено-пословног објекта. Бављење планирањем простора апсолутно искључује израду пројеката у том захвату, због конфликта интереса! Најзад, исто лице је и у државној Комисији за УНЕСКО, а председник општине се хвали одбацивањем УНЕСКО мораторијума за Херцег Нови, наводи Доклестић и закључује да секретар за урбанизам не налази за потребно ни да упита за савјет секертаријат за екологију у вези мишлјења за утицај на здравље људи базних станица или трафо-станица.
-Важно је да се што брже изгуравају овако помоћни објекти под слоганом “развоја простора”, иако је са иоле неким општим образовањем јасно да овакви објекти носе велику потенцијалну штету здрављу грађана.
Оно што је наизглед лијепо често није ни добро ни функционално. Драги грађани, нека нам буде срећнија 2026. година и да власт више ослушкује било својих грађана, и поштује њену вољу, поручила је Доклестић у саопштењу за јавност.
