ГП „Идемооо“ подржава све иницијативе УНЕСКО за заштиту простора и градитељског насљеђа у Боки Которској. како наводе у саопштењу за јавност, тражење од становника Боке да се на референдуму изјасне о останку у УНЕСКО сматрају потпуно бесмисленим.
-Но, много чега је лошег управо у катастарским подлогама, од којих све почиње у планирању и пројектовањеу. Сазнали смо да је 27. јуна представљен нови геопортал за општину Херцег Нови. Речено је да „Општина Херцег Нови овим пројектом прави важан искорак ка дигитализацији и отворености, стварајући поуздану базу података за савремено управљање простором, планирање и заштиту животне средине“. Иза ових ријечи крије се заправо злоупотреба подлога од стране локалне управе. Познато је да је катастар у хаотичном стању по новом премјеру, због измјене граница и броја парцела, промјене имена власника и сувласника, промјене топонима, стања саобраћајних и хидротехничких објеката (извори, водотоци, водојаже), без уцртаних клизишта и граница заштићених подручја, наведено је у саопштењу које у име ГП „Идемооо“ потписује Нада Ђуровић.
Овакве подлоге, како каже, су предалеко од икакве заштитарске намјене и могу да служе једино тржишту некретнина и општинским продајама земљишта, како се и догађа по најновијем ПУП-у.
-Примјер је Јадранска магистрала, најзначајнија саобраћајница са међународним значајем, (ознака М-1) (по Одлуци о категоризацији државних путева од 25. октобра 2023.) не само што није уцртан путни појас, као државна земља од 5 метара са сваке стране, него је и промијењено име, на појединим дионицама кроз херцегновску општину, од Јадранска, па II даламатинске, па у Народни фронт (на петљи у Игалу), па Браће Грбића, потом Др Јована Бијелића, а кроз Зеленику је „Сунчана обала“ и наставља се у „Бокешки пут“, док је кроз Кумбор до Каменара назив остао Јадранска магистрала. Да ли је ово случајна замјена или намјерно умањивање ранга магистрале у обичну улицу, да би се омогућила градња непосредно уз њу, не поштујући путни појас, у пренатрпаним дјеловима: Игало – Зеленика, питају из овог Грађанског покрета.
У, како наводе, фамозном катастру „нестали“ су извори и корита потока, какав је случај у Кутима, Кумбору, Ђеновићу, Баошићу и др. што је омогућило приватницима проширење њихових грађевинских парцела и непримјерену градњу објеката.
-Општина би морала у првом реду да штити простор од оваквих агресора и да омогући праведну расподјелу у простору. Нажалост, општина, кроз Секретаријат за урбанизам је катализатор лоше ситуације на терену и узрочник бројних немилих догађаја, тужби и судских процеса. У свему томе, она убира новац од грађевинских дозвола за објекте који су у великом броју штетни за околину због превеликих габарита. Оно што је трагично је да општина не уважава став и мишљење својих грађана, петиције за заштиту простора и природних вриједности, па остаје једино да се то чини путем Суда, наводе у саопштењу и истичу да „обични грађани појединачно ову власт занимају само као гласачка машина а свако слободно изношење ставова, које се коси с њиховима, оцјењује се као штетно“.
-Морамо да се освјестимо да то тако није добро, ни за данашњу генерацију а поготово не за будуће. Морамо више да учествујемо у јавним дебатама и покажемо да се не слажемо за накарадним пројектима. Не смијемо да да имамо само лични интерес, него да се боримо за интерес заједнице, и за опште добро, иначе све више губимо свој град и оно што је у њему било препознатљиво. Сјетимо се штете која је учињена радовима у Његошевој улици. Општина мора да покаже више савјести и одговорности према грађанима и у заштити простора, у заштити препознатљивих дјелова Херцег Новог, а не да их препушта зубу времена и арчи претварањем у бетон, закључује Ђуровић из ГП „Идемооо“.
