Романи „Церада од сопствене коже“ и „Безимени врх“ Горчина Благојевића заслужују признања супериорног карактера, која свједоче о највишем могућем естетском домету, чуло се на књижевној вечер никшићког аутора уприличеној у Кући нобеловца Ива Андрића.
Благојевићеви романи припадају врсти романа тока свијести, а према његовим ријечима, за грађење прозне најважнији су ликови.
– Они носе, не само радњу, него и оно о чему размишљају, односно мисли и догађаје. Заиста живим, не са ликовима, већ у њима. У сваком појединачно и истовремено од почетка до краја, док не завршим књигу – наводи он.
Како је казао, никада није срећан, као док ствара, јер за писца је суштина среће управо у стварању, док срећа и уопште емоције код ликова зависе од контекста и ситуације у којима се они налазе у неком књижевном дјелу.
Универзитетски професор и књижевни критичар, др Радоје Фемић је казао да је роман “Безимени врх” књига која се сврстава у традицију модерног приповједања, заснованог на снажно утемељеном поступку психологизације.
– Одабир наративног материјала и начин његовог уобличења свједоче о томе да је приповједач, раздвајајући га ту од инстанце аутора, кроз једно искуство интегралног погледа на свијет, успио да супротстави више перспектива и да фокус ствани, не на спољашње, фабулативно, већ на унутрашњи свијет књижевних јунака, који формирају један конгломерат визија, међусобно супротстављених до те мјере да се можемо запитати о жанровској природи овог дјела – казао је он.
Како је објаснио, ријеч је о тексту који је заснован на поетичким конвенцијама драмског књижевног дјела, јер је дијалог наглашен да се миметички аспект види на скоро свакој страници романа.
– Посебан квалитет приповиједања Горчина Благојевића је његова синтакста. Те реченице су некада толико одсјечне да имају готово жанровски карактер који нагиње телеграму. Крајње економично приповиједање, сведено на један утисак или карактеристични детаљ – запажа др Фемић.
Уз захвалност Општини и Херцег фесту на организацији књижевне вечери, Благојевић је истакао да Херцег Нови доживљавакао свој град.
– Овдје сам провео толико времена у животу, да је то један од мојих градова, гдје често долазим. Ту сам дуго и живио – казао је он.
Романи о којима је публика слушала синоћ у Кући нобеловца Ива Андрића доживјели су вишеструка издања и изузетне академске критике.
