На тврђави Канли кула, пред препуним гледалиштем, уз филм „Видра“, редитеља Срђана Вулетића и сценаристе Стефана Бошковића, традиционалну додјелу награде „Милан Жмукић“ легендарном писцу, сценаристи и редитељу Душану Ковачевићу, али и уз интонирање химне Црне Горе, коју је извео хор Вокалисти, којег предводи диригент Саша Барјактаровић, почело је 38. издање Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала.
На свечаности отварање фестивала предсједник Општине Стеван Катић казао је да га радује што новске тврђаве, тргови и улице и овог августа постају мјесто повезивања филмских стваралаца из наше земље, региона и Европе, простор за професионално умрежавање и сарадњу између аутора, продуцената и дистрибутера.
– Овај фестивал нуди прилику да посјетиоци, посебно млађе генерације, упознају различите филмске естетике и развију осјећај припадности заједници која цијени умјетност, што је од суштинског значаја за одрживост културног живота града. Потврђује се то и ове године – међу гостима, ауторима и у организационом тиму велики је број оних који су филм завољели управо на херцегновском фестивалу. Међу ауторима су и наши Новљани –Иван Салатић, Маја Тодоровић, Иван Мариновић, казао је Катић.
Стратешко усмјерење локалне управе је , како је казао Катић, да Херцег Нови позиционира као атрактивну дестинацију за снимања.
-Током посљедњих неколико година у нашем граду је снимано неколико филмова и серија, ускоро почиње снимање још једне регионалне серије, а интересовање да своје пројекте реализују у Херцег Новом исказало је више продукција из окружења, Европе и свијета, истакао је Катић и додао да је град је отворен за сарадњу и спреман да унаприједи услове за филмску продукцију.
За 38 година Филмски фестивал у Херцег Новом, како је казала министарка културе др Тамара Вујовић, израстао је у једну од најважнијих културних адреса Црне Горе. Приказати филм на пјацети Старог града, или документарни филм у башти куће Ива Андрића, уз посебне почасти приказивања на Канли Кули, само за себе представља доживљај.
– Филм, како је записао Рогер Еберт, јесте „машина емпатије“. Филмска структура нам открива да филм није само низ слика, он је систем знакова, емоција и идеја, начин да свијет сагледамо другачије и да га доживимо дубље. Фестивал је управо простор гдје се та моћ остварује, гдје аутор и публика улазе у дијалог. Гдје боје, ритмови и кадрови постају универзални језик који превазилази границе. Све што видимо и чујемо може постати знак и носилац значења. А филмски језик носи нешто још више, он није једнозначан, већ вишеслојан, конкретан и апстрактан, рационалан и емотиван. У том богатству израза, филм је универзалан, разумљив сваком човјеку, без обзира на нацију, језик или традицију – поручила је она.
Др Вујовић је подсјетила да је између 2021. и 2024. године подржано више од 120 филмских пројеката, у износу већем од 4 милиона еура, док је у овој, 2025. години, подржано 39 пројеката са 1,36 милиона еура.
– Наша кинематографија ојачала је на међународној сцени – од Берлина до Ротердама, Солуна и Талина, сви знају за Филмски центар Црне Горе и за наше синеасте. Ово је показатељ преданог досадашњег рада и залога за будућност. Када погледамо овогодишњу селекцију дугометражног филма, поносимо се са осам црногорских остварења, од чега пет већинских. Такође, примјећујемо да су већина филмова копродукције из региона. Тиме филм потврђује да смо дио једног простора, и да заједничким знањима стварамо раскошне приче, да ширењем знања и повезивањем можемо креирати филмове вриједне свјетске пажње. У таквој атмосфери сарадње, привлачимо и пажњу европских и свјетских продуцената и они се одлучују да подрже наше филмско стваралаштво – навела је др Вујовић.
Херцег Нови и његов фестивал јесу и остају нераздвојни. Град својом свјетлошћу и атмосфером обликује доживљај сваке пројекције, а фестивал обогаћује град новим сазнањем, емоцијом и енергијом умјетности.
– Зато, нека се све боје филма, стопе са сликама наших улица и пјацета, разлију по скалама Херцег Новог, обоје тврђаве, и нек се чује жамор поклоника седме умјетности, умирујући звук пројектора, добра музика, или дугачак аплауз на крају пројекције. Ово је Медитеран, он ће упити све боје и звукове, укусе и мирисе, и направити ваш филм о вашем боравку у овом дијелу свијета, на 38. фестивалу филма. Ви сте заувијек очарани и већ једва чекате да дођете поново – поручила је министарка Вујовић.
Награду „Милан Жмукић“, која носи име оснивача Фестивала, а која се ове године састоји од слике академског сликара Драгана Стојкова и статусе академског вајара Никше Косића, дирекција Фестивала и Центар филм, опредијелила једном од најбољих регионалних редитеља и сценариста, Душану Ковачевићу, чија каријера траје пола вијека.
Награда, коју су вечерас уручили директорица Центар филма Јадранка Блануша и дугогодишњи сарадник Милана Жмукића, Слободан Вукшић, додјељује се за укупан допринос некада југословенској, а данас регионалној кинематографији и развоју Филмског фестивала у Херцег Новом.
Душан Ковачевић, којег је публика поздравила уз овације и аплаузом, казао је да су инсерти који су приказани мали дио рада који траје 50 година.
-Имао сам и задовољство и срећу да радим са највећим именима из свијета умјетности из друге половине двадесетог вијека до дана данашњег. Радио сам свим бившим великим глумцима, режисерима бивше Југославије и данас сарађујемо, казао је Ковачевић.
Истакао је да данас у својим филмовима гледа људе са којима је некада сарађивао како у свијету позоришта, тако и у свијету филма и литературе, а који су се данас претворили у имена улица, тргова.
– Од свих људи са којима са радио, остало је само неколико и кад гледам моје филмове, сјетим се нашег рада, тако да ми изазивају дивљење и поштовање и тугу. Као што сам рекао, моји пријатељи су данас пријатељи који су били са мном у позоришту и на филму, а сада су се претворили у споменике. Један од тих споменика и скулптура је и Милана Жмукића, а којим сам радио први филм „Бештије“ са Живком Николићем 1976. Године и ја сам још увијек жив. Милан је био у правом смислу господин човјек од знања и од ријечи. Послије „Бештија“ смо радили „Ко то тамо пева“, па „Маратонце“. Пуно филмова смо направили све до његовог одласка, тако да ће ми ова скулптура бити сјећање на једног драгог човјека- поручио је Ковачевић и прогласио Филмски фестивал Херцег Нови – Монтенегро филм фестивал отвореним.
Након уручења награде публика је упознала екипу која је радила на филму „Видра“, а који је након тога и отворили такмичарску селекцију дугометражног.
Премијера филма „15 и по“ у режији Миливоја Миша Обрадовића отвориће сјутра на Канли кули друго вече такмичарске селекције дугометражног играног филма од 21:30 сати, док ће од 22:50 бити приказано остварење редитеља Марка Набершника „Бело се пере на 90“.
Публика ће од сутра моћи да прати и програме селекција документарног и студентског филма, ТВ Нише, Мреже фестивала Јадранске регије, Селекције Кино Европа, док ће у фоајеу Дворане Парк у 10 сати бити отворена изложба посвећена легендарном Велимиру Бати Живојиновићу, “Бата у 90 слика”.
