Филм „Видра“ доноси снажну поруку о важности препознавања и превазилажења личних траума, али и охрабрује младе и друштво у цјелини да отворено разговарају о проблему насиља међу младима.
То је порука са прве прес конференције Филмског фестивала Херцег Нови поводом црногорске премијере Филма „Видра“, приказаног синоћ на Канли Кули.
Редитељ Срђан Вулетић рекао је да су сретни и почашћени што је филм „Видра“ отворио ФФХН.
-Иако је у питању црногорски филм, рађен је у већинској продукцији Црне Горе, уз копродукције из Италије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова. Нама је било важно да филм представимо публици која разумије све нијансе које носи прича, па је ФФХН фестивал био логичан избор након сарајевске премијере, казао је Вулетић.
„Видра“ је, према ријечима редитеља, прије свега филм о борби са траумом и процесу њеног превазилажења.
-Наш филм покушава да охрабри људе да разумију властите трауме као алатку – тек кад их препознамо, можемо кренути путем њиховог рјешавања. Главна јунакиња пролази пут од дјевојке на коју свијет утиче, до дјевојке која сама утиче на свијет. Она долази до спознаје да траума није нешто од чега треба бјежати, већ искуство које се може претворити у нешто позитивно за будућност, појаснио је Вулетић.
Говорећи о сарадњи са младих глумцима, Вулетић је казао да није било
Коментаришући назив филма „Видра“, Вулетић је појаснио да је инспирисан животњом карактеристичном за поднебље Скадарског језера и да носи посебну симболику.
-Видра је својеврсна визуална метафора трауме главне јунакиње. Иако је физички никад не видимо, она постоји као њена имагинација, њена унутрашња слика. На крају филма, без откривања детаља, управо се у мотиву видре преплићу и траума јунакиње и траума њеног оца, навео је Вулетић.
Сценариста Стефан Бошковић нагласио је да иако се ради о тинејџерки, да није ријеч само о причи о једном адолесцентном искуству, већ о покушају да се разумије цијела генерација и њихова перцепција односа, насиља и сазријевања.
Казао је да је процес писања био захтјеван и укључивао је и разговоре са младима.
-Ангажовао сам много дјеце. Док су читали дијелове сценарија, питао сам их како би реаговали у датим ситуацијама. Посебно ме занимало како би дјевојке одговориле у тренуцима насиља или конфликта. То ми је помогло да схватим границу између онога што ја мислим и онога што оне доживљавају, појаснио је Бошковић.
Казао је да су се он и Вулетић питали како филм треба да се заврши.
-Да ли ће неко пријавити насиље? На крају смо схватили – морају. Јер једино на тај начин прича може да отвори простор за промјену, навео је Бошковић.
Истакао је да филм не нуди готове формуле, већ поставља питања и отвара простор за разговор.
-Пишем само ствари које осјећам. Мислим да је важно да се о насиљу говори, посебно међу младима, јер то није нешто што се смије прећутати. У томе видим и смисао Видре – да отвори дискусију и да нас натјера да мислимо о одговорности, закључио је Бошковић.
Глумица Маша Драшлер, која у филму филму глуми Хану, казала је да се из личне перспективе није могла поистовјетити са искуством које има Хана, наводећи да је кроз снимање разумјела и повезала се са њеним начином размишљања.
-Прича је, заправо, генерацијска, јер се дотиче теме вршњачког насиља које је данас итекако присутно. Мислим да то људи морају схватити, јер само тако се може мијењати стање. То је тема од велике важности за моју генерацију, навела је Драшлер.
Глумац Савин Перишић, који у филму глуми Балшу, рекао је да је лик којег глуми веома несигуран, наводећи да схвата зашто се понекад тако понаша, али да не оправдава то што је урадио.
Покровитељи 38. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала су Министарство културе и медија Црне Горе и Општина Херцег Нови, а извршни продуцент Јавна установа културе „Херцег-фест“.
