“Европа сад“ упоредила је инфлацију, плате и пензије у Црној Гори, региону и ЕУ.
-Оправдано незадовољство грађана растом цијена плодно је тле за демагогију злонамјерних или неуких политичара који често манипулисањем јавности покушавају да на подвалама зараде незаслужене политичке поене. Текст у наставку, како наводе у промо саопштењу, објективно и чињенично, користећи податке кредибилних међународних статистичких институција раскринкава митове о односу инфлације, плата и задужења.
Раст цијена: Глобални феномен присутнији у ЕУ и региону
Доље приказани графикони илуструју податке агенције за статистику ЕУ о годишњем расту цијена за 2022. и 2023. годину, те јун 2024. године за Црну Гору, земље Балкана и Европског економског простора, у складу са Еуростатовом методологијом (ХИЦП). Ради прегледности, приказано је 13 држава са највећом стопом годишње инфлације.
Прву годину имплементације програма „Европа сад“ обиљежио је почетак рата у Украјини што је изазвало глобалну несигурност у економске проспекте, а онда и вишеузрочну инфлацију на глобалном нивоу. Током 2022. године, девет земаља ЕУ, од којих су четири земље еврозоне имало је већи раст цијена од Црне Горе.
Неуспјех у напорима за мирним рјешавањем рата у Украјини и заоштравање односа војнополитичких блокова, уз санацију посљедица изазваних пандемијом корона вируса изазване продужио је трајање глобалне инфлације. Током 2023. године, осам земаља ЕУ, од којих су четири земље еврозоне имало је већи раст цијена од Црне Горе. Три земље са Балкана биљеже виши степен раста цијена него Црна Гора.
До сада у 2024. години стопа инфлације значајно опада глобално и у Црној Гори, али и даље траје. Државе с којима се граничимо имају готово исти степен раста цијена као наша економија, док су три државе Европског економског простора и једна балканска забиљежиле већи пораст цијена него Црна Гора.
Раст плата у Црној Гори: Скоро дупло више него у Европској унији
Спекулације да је инфлација “појела” раст зарада и да људи располажу са мање новца него прије имплементације програма Европа сад 1 потпуно је бесмислена. Док је нето зарада у Црној Гори порасла за 56.05%, у истом периоду је стопа инфлације (Монстат) била 24.3%, што реалан раст зараде чини преко 30%! У истом периоду инфлација је у Европској унији била мања (Еуростат), али је раст зарада такође био драстично мањи, тако даје у просјеку просјечан грађанин ЕУ зарађује 18% више него у децембру 2021. Ово значи да је реална зарада у Црној Гори порасла дупло више него у Европској унији.
Раст пензија: Номинална пензија порасла преко 75%
Просјечна пензија на крају 2021. године износила је 292 еура, док је у јуну 2024. просјечан пензионер примио 514 еура, што је раст од 75%. За то вријеме стопа инфлације износи 24.3%, што значи да црногорски пензионери имају преко 50% више реалне вриједности пензије за трошење него у прије двије и по године.
У условима драматичне глобалне инфлације, оваква динамика раста зарада значајно је помогла одржање животног стандарда грађана Црне Горе, јер би без повећања плата и пензија он био нарушен.
Важно је напоменути да се за мјере повећања плата и пензија Црна Гора није задужила ни цент, напротив, јавни дуг које је министарство финансија под руководством Милојка Спајића затекло 2020. био је на нивоу од 105% БДП-а, данас је на 63.28%. Упоредбе ради, од 2011. до 2020. просјечна плата порасла је за свега 40 еура (8%), а цијене за 12%, што значи да је куповна моћ грађана опала, упркос повећању јавног дуга за чак 2.93 милијарде еура.
-Закључујемо да у посљедње двије године, захваљујући новом приступу руковођењу јавних финансија, социјалног система и економских политика просјечан грађанин, било да је запослен или пензионер, има на располагању значајно више новца за потрошњу. Истовјетно ће одржива имплементација програма „Европа сад 2“ унаприједити животни стандард грађана већ од октобра, наводе у саопштењу.
ПР текст
