Поводом Дана новинара Црне Горе, 23. јануара, Синдикат медија Црне Горе упутио је саопштење у којем наводе да је усвајањем измјена Кривичног законика којим су пооштрене казне за нападе на новинаре и новинарке направљен одређени напредак у области слободе медија и то је резултат иницијативе и вишегодишњег залагања Синдиката медија и Акције за људска права.
– Европска комисија први пут послије дуго година у свом извјештају је констатовала ограничени напредак у слободи медија. И то је крај набрајању позитивних помака. Током 2021. године смо имали највећи број напада на новинаре и новинарке, а на мети су били запослени из различитих редакција, са различитим уређивачким политикама, а све због продубљених политичких подјела у друштву. Такође, стари случајеви напада и даље остају неријешени. Због бројних најава врха власти да има напретка у истрази убиства Душка Јовановића, у овој години очекујемо конкретне резултате, како све не би остало само на празној причи.
Повећао се и притисак на запослене у медијима, а иако је држава у више наврата и на више начина обилно новчано помагала медије запослени нису осјетили ту помоћ већ и даље страхују од отказа и смањења ионако ниских зарада.
Економски положај запослених у медијима и даље остаје лош. У истраживању које је СМЦГ спровео током 2021. године медијски радници су свједочили о условима у којима раде и 45 одсто њих је рекло да је морало да се цензурише, 47 одсто анкетираних да власници медија утичу на њихов рад, 37 одсто да осјећа политички притисак или мијешање, а невјероватних 78 одсто тврди да ради прековремено и тај рад једном дијелу њих никад није плаћен. Оцјена је и да смо као професија и појединци генерално неслободни и несолидарни. Ако се наведеном додају зараде, које су махом испод просјека на нивоу државе, јасно је колико је тешко бавити се медијима у Црној Гори, у којој је и даље немогуће утврдити колико је запослених у медијима и колико од тог броја чине новинари/ке.
Посебан и стандардан проблем медијске заједнице представљају локални јавни емитери који се боре за опстанак док се Закон о електронским медијима, о којем се годинама преговара, упорно не усваја иако би према предложеним рјешењима требало да поправи финансијску ситуацију тих медија. Док се Закон не промијени и обавеже општине, као осниваче, на већа издвајања неопходно је да оне саме нешто учине и смање дуговања према запосленима. Неопходно је и да се држава укључи у рјешавање проблема. Од програма Европа сад сви много очекујемо али и питамо како ће општине које нису биле у стању да измирују ни много ниже зараде запосленима у локалним јавним емитерима (ЉЕ) издржати најављена повећања. Сада је ситуација таква да међу запосленима у ЉЕ који су чланови СМЦГ најгоре стоје у Радио Улцињу којима се дугује чак 15 нето зарада, а за порезе и доприносе око 230.000 еура. План Општине је да тај медиј додатно уназади отварањем телевизије, а за ову годину су им опредијелили 100.000 еура што је довољно за укупне зараде до јуна, а са толико новца планирају и покретање телевизије. У РТВ Пљевља посљедња исплаћена зарада је примљена за септембар, а за порезе и доприносе им се дугује 380.000 еура. РТВ Херцег Нови запосленима дугује једну зараду и порезе и доприносе за девет мјесеци. РТВ Цетиње дугује за порезе и доприносе пола милиона еура. Једино РТВ Будва и Радио Тиват редовно измирују своје обавезе.
Листи нагомиланих проблема треба додати и све лошији положај фоторепортера/фотоновинара и других медијских радника, али и потпуно нерегулисан статус фриленсера у медијској индустрији. Непоштовање ауторских права и разне манипулације фотографијом у великој мјери угрожавају статус фоторепортера. Због тога је и њихов број сведен на минимум па је у више од 100 црногорских штампаних и он-лине медија запослено десетак фоторепортера.
Посебан проблем је и све присутнији говор мржње у медијима. Коначно покретање приче о изради медијске стратегије и измјене сета медијских закона даје макар малу наду да ће држава наћи начин да регулише и говор мржње и да коначно у цјелости регулише ову област,наведено је у саопштењу.
