РТХН у сарадњи са глобалном кинеском медијском кућом CCTV News Content Co., Ltd реализује серијал видео записа и прича из НР Кине.
Пише: Др Ивона Лађевац, начелница Центра за студије „Појаса и пута“, Институт за међународну политику и привреду
Приближавање Руске Федерације и Народне Републике Кине, у вријеме завршетка хладног рата, није било ни изненађујуће ни неочекивано. Ове двије сусједне земље повезане су економским, геополитичким и безбједносним интересима. Обје земље дијеле и исте ставове у вези са реформама међународних политичких и финансијских институција, али и са потребом очувања и поштовања принципа међународног права који се односе на територијални интегритет и суверенитет, другим ријечима поштовањем Повеље Организације уједињених нација (ОУН). И, поврх свега, иако се по појединачним географским, економским и војним показатељима, као и по политичком значају, обје убрајају у водеће земље свијета, њихов партнерски однос их чини још снажнијим у односу на остале.
Партнерски однос, чији су темељи постављани током деведесетих година 20. вијека, своју пуну изражајну форму добио је 2001. године, када су Русија и Кина, на период од 20 година, закључиле Уговор о добросусједству, пријатељству и сарадњи.
Већ у првој деценији важења овог уговора, односи између двије земље достигли су изузетно висок ниво. Најбоља илустрација ове тврдње је чињеница да су, на десетогодишњицу његовог потписивања, представници обје земље изјавили да се међусобно сматрају „главним и најважнијим стратешким и кооперативним партнером“. Висок степен сарадње потврђује и велики број потписаних додатних уговора, којима су регулисана бројна питања од стратешког значаја. Тако су, на примјер, споразуми у области трговинске размене омогућили достизање вртоглавих износа, а посебан значај има договор, који су Кина и Русија постигле 2010. године, да међусобну трговину обављају у јуанима и рубљама, како би смањиле своју зависност од долара у међународној трговини.
До нарочитог унапређења односа је дошло у области енергетике. Споразуме познате као “гасни”, Кина и Русија су закључиле су 2014. на 30 година, а њихова укупна вриједност износи 400 милијарди долара. За потребе реализације овог споразума је већ до краја 2018. године изграђена и нова гасна инфраструктура у изузетно захтјевним природно-климатским цјелинама.
Оваквим пословним договором двије земље су потврдиле партнерске односе и једна другој омогућиле даљи развој економских, али и војно-индустријских потенцијала. Осавремењивањем капацитета, увођењем и примјеном нових технологија и изума, оне су потврдиле и намјеру да активно учествују у обликовању међународног поретка.
На видео самиту, организованом поводом јубилеја 20 година од потписивања Уговора о добросујседству, пријатељству и сарадњи, руски и кинески предсједници, Владимир Путин и Си Ђинпинг, сагласили су се да су односи Русије и Кине на највишем нивоу у историји и да представљају примјер сарадње у 21. веку. Уз оцјену да сарадња Москве и Пекинга има стабилизујућу улогу на глобалном плану, договорили су и продужење Уговора на наредних пет година.
Два предсједника су договорила да заједничку границу, дугу око 4.300 километара, претворе у појас вјечног мира и пријатељства. Председник Си је истакао да су кинеско-руски односи, засновани на свеобухватном партнерству и стратешкој сарадњи, издржали све изазове и ушли у нову еру. Узајамно пружање подршке у питањима која су за обје земље од виталног интереса, је трајно, док је руски председник додао да је улога руско-кинеске координације да стабилизује међународне односе.
Нема сумње да тај задатак, у свјетлу раста геополитичких турбуленција и поништавања споразума о контроли наоружања, представља велики изазов, али обје земље су ријешене да га на партнерским основама и изврше.
