Као једно од рјешења како би се обезбедио опстанак болнице Мељине, а које ће бити предложено, је обезбјеђивање стабилног функционисања болнице на период од годину или двије, а у том периоду би се рашчистила правна ситуација у којој се ова здравствена установа налази, казала је др Тамара Вујовић, посланица у црногорском парламенту, гостујући у емисији „У четири ока“ РТХН уреднице Нине Алорић.
-То је једна од могућности или стратегијом Владе да се прави нова болница којом би управљао систем јавног здравства, а Херцег Нови као љечилишно мјесто, имао би модерну болницу коју заслужује. Оно што је циљ је наћи трајно и функционално рјешење статуса болнице у Мељинама, казала је др Вујовић.
Она је објаснила да је потребно око 120 000 еура за мјесечно функционисање, те да болница може да зарадио дио самостално, али је значајни дио недостајући.
Пема њеном мишљењу, састанак планиран 1. фебруара који је иницирало Министарство здравља и Влада, је требало раније организовати.
-Имамо судбину болнице на крају града, односно града на крају државе и увијек треба додатно иницирати да се надлежни органи посвете рјешавању питања у нашем граду. Сигурно је да Министарство здравља рјешава акутна питања, али овдје постоји додатан проблем јер није ријеч о чисто јавном здравству.
Пристутна су и спочитавања да држава не треба да улаже и помаже приватној болници, али др Вујовић сматра да је у овом случају јавни интерес већи од било чега другог.
-Јавни интерес је да Херцег Нови има болницу. Једно је што 35 000 грађана треба здравствену заштиту, друго је акутно збрињавање грађана и туриста гдје болница Мељине има пресудну улогу јер у саобраћајну инфраструктуру ништа није уложено па транспорт ка Рисну и Котору може знатно дуже да траје. Овдје је у питању заштита људских живота. Љекари поступају алтруистично и хумано, ми очекујемо да се тако понаша и Влада док се правно не ријеши статус болнице Мељине, казала је посланица Вујовић.
Подсјетила је да Општина Херцег Нови увијек стоји уз болницу, па су до сада одржаване четири сједнице, донесен и lex specialis, одборници су тражили да запослени интегришу у јавно здравство, али одлуке локалне скупштиине не обавезују Владу нити Министарство да то испуни, закључује др Вујовић.
-То што је болница приватна је додатно отежавајућа, везане су нам на неки начин руке. Морам похвалити и притисак одборника и грађана који траже да се очува болница и што смо показали да ми нисмо само ту тек тако. Помак је видљив, од апела стечајног директора до садашњег тренутка, а то је између осталог уплата зарада за новембар и децембар, заосталог дуга Фонда и слично..
ИНСТИТУТ „ДР СИМО МИЛОШЕВИЋ“
Када је ријеч о Институту „Др Симо Милошевић“ потребан је још јачи продор на тржишта, нове идеје, што како др Вујовић истиче, вјерује да ће се десити у наредном периоду.
-Оно што је додатно оптерећујуће је дуг ка Југобанци, што мислим да би требало да држава преузме на себе. Ово је кризни период у којем не можемо оставити овакав ресурс да се сам бори, казала је др Вујовић.
Затварање болнице у Мељинама може узроковати и прекидање најважнијег програма који Институт има, а то је државни Норвешки програм.
-Тај програм обезбјеђује 40% укупног прихода Института. Стандарди за норввешки програм су изузетно захтјевни, а један од захтјева је да у близини Института, не дуже од 10 минута вожње, буде болница јер је ријеч о пацијентима, хроничним болесницима и то је нешто што је неопходно. Зато не смијемо дозволити да се болница затвори јер директно утиче на рад и опстанак Института.
