Дуг Института према Југобанци Београд у стечају од девет милиона еура, проблем je који прво треба ријешити, јер сви остали имају домино ефекат. Рјешење се назире, Влада и надлежна министарства заједно са менаџментом Института траже најбољи пут, а по одлуци из 2009. године, Влада треба да преузме дуговања по пресуди, казао је в.д. директора Института „Др Симо Милошевић“, др Саво Марић.
– Мислим да ћемо ово рјешити на задовољство свих нас. То није мали проблем, нити мали новац, али смо ушли у рјешавање. Оно је почело раније, али од када сам актер дешавања, могу да пренесем да постоји интересовање министарстава економског развоја као и финансија и социјалног старања и Владе да се ријеши. Уз нашу добру вољу, залагање предсједника Општине Стевана Катића, предлоге рјешења са којима наступамо на разговорима у Подгорици, за све је потребна одлука Владе и надлежних министарстава. Наш предлог је да се дуг ревидира, односно смањи за неколико милиона. У документима из 2009. године постоји одлука Владе Црне Горе гдје се Влада обавезује да ће у случају пресуде, која је сада правоснажна, вратити дуг Института према Југобанци. Питао сам их у Подгорици да наведу неки већи бренд у Црној Гори од Института, нису се могли сјетити. Тражио сам да нам сада помогну, а послије ћемо ми њима, нећемо заборавити, казао је др Марић.
Као што је раније најављено, почиње програм лијечења пост ковид пацијената, а прва група стиже 7. марта.
– Моја идеја је била да одмах отворимо Прву фазу, али имамо проблема са кадром. Први пацијенти ће бити рехабилитовани у другој фази, а у тој групи је 200 пацијената који су имали најтеже последице. Уговор је потписан између Института и Министарства здравља, а прва рата биће уплаћена пред долазак пацијената, казао је др Марић и истакао да ће средства бити искоришћена за припрему прве фазе да прими кориснике.
Како је најавио, постоји обећање да у овај програм буде укључена и болница Мељине.
– То би се односило на пацијенте којима је на примјер потребна барокомора. Укључивање у овај програм би финансијски значило болници али и пацијентима којима та услуга треба. За сада је све у форми предлога и преговора, средства још увијек нису опредјељена.
Када је ријеч о судским поступцима радника за надокнаду зарада, др Марић је казао да подржава право радника да буду плаћени за оно што су зарадили.
-То је одлука о обрачуну из 2012. коју је неко заборавио у фиоци. Радници заслужују да добију оно што су зарадили и не пада ми на памет да било кога оштетим за цент. У току су разговори са Синдикатом, очекујем да ћемо испунити оно што људи заслужују али за све треба времена јер једно су жеље а друго могућности.
Још један горући проблем у Институту је недостатак љекарског и медицинског кадра, казао је др Марић.
– То нам је још већи проблем него дуг према Југобанци. Имамо само 33 сестре у Институту, а морамо имати пет сестара на одјељењу по стандардима које захтјевају страни партнери. Недостају љекари, недостаје кадар и у инжењерском сектору, расписаћемо и конкурс за специјализацију љекара физикалне медицине.
Како је казао, подржавају отварање медицинске школе у Херцег Новом.
– Тражили смо да директорица школе добије да може одмах да распише упис за два одјељења. Потребан нам је кадар, објеручке бисмо их прихватили. Имамо најаву сарадње са Медицинском школом из Подгорице као и са Факултетом медицине из Фоче.
Учешћем на ЕКСПО 2020 у Дубајиу отварају се нове могућности за Институт.
-Постоји интересовање, позвали смо представнике да дођу и обиђу Институт. То су пацијенти из УАЕ, Кувајта, Бахреина…. Имали смо и прије 30 година пацијенте из Кувајта, казао је др Марић и истакао да шансу виде у томе што на тим просторима нема институције сличног карактера.
За прву фазу реновирања базена у Институту опредјељено је пола милиона еура, док је за комплетан пројекат планирано улагање од 4,5 милиона, казао је др Марић.
– Од изградње базена, три пута је урушаван. Морамо имати добар пројекат да се то не би опет дешавало. Уколико то буде могуће, биће дограђена још једна трибина. У петак опет долази екипа из Подгорице, разговараћемо и видјети када ће бити уплаћена прва рата. Да је до менаџмента Института, радови би могли почети сад, одмах, казао је др Марић.
Како је објаснио, ситуација у Институту није сјајна и била је храброст ухватити се у коштац са таквим проблема.
– То је изазов и жеља да се у Херцег Новом направи права ствар. Терет је велики, имамо дуговања по различитим основама. Не сумњам да ћемо изаћи на крај са свим тим, а то неће бити могуће ни за неколико дана, нити пар мјесеци, али надам се краће него што је требало да се проблеми нагомилају, казао је др Марић.
Погледајте комплетан интервју са др Савом Марићем у емисији „У четири ока“ РТХН уреднице Нине Алорић.
